Zorana Đurašević: Balade Zmajčeka Pozojčeka

Živim u selu Duga Rijeka u kojem je početkom 20. stoljeća postojala škola. U školi je bila učiteljica Bela koja je 1920. godine doselila sa svojim suprugom Miroslavom Krležom. Želio je napisati knjigu, ali nije imao baš neku inspiraciju.  Bela je svake večeri prije spavanja pričala suprugu o svojim učenicima. Krleža je volio slušati Beline priče jer je bio pisac i obožavao je slušati dogodovštine i avanture koje su doživljavali.

Najviše je pričala o svom neobičnom učeniku Zmajčeku Pozojčeku, koji je bio marljiv učenik. Stanovao je u maloj zelenoj kućici s crvenim vratima . U šumi nedaleko kućice bio je izvor dugog potoka, u koji su se ulijevali manji potoci. Po tom je potoku moje selo dobilo ime Duga Rijeka. Zmajček Pozojček često je zbijao šale pa je Krleža jedva čekao večer da čuje koje je gluparije izvodio u školi. Jedne noći sanjao je kako je sreo Zmajčeka Pozojčeka . Ujutro je rekao Beli da želi otići do kuće tog neobičnog učenika Zmajčeka Pozojčeka. Želio ga je upoznati. Otišao je u potragu, ali nikako nije mogao naći kućicu Zmajčeka Pozojčeka. Sutradan je otišao u školu, ali Zmajčeka Pozojčeka više nije bilo. Kao da je nestao s lica zemlje. Krleža je napisao knjigu o dogodovštinama Zmajčeka Pozojčeka, no izdavačima se baš i nije svidjela. Pitali su ga zašto je pisao o zmaju a ne o pravom dječaku. Iako ih je Krleža pokušao uvjeriti da je Zmajček Pozojček itekako stvaran, priču je morao izmijeniti. Tu priču sada svi znaju pod nazivom „Balade Petrice Kerempuha“.

Neki se ljudi iz mog sela Duga Rijeka i dan danas sjete Zmajčeka Pozojčeka iz male zelene kućice s crvenim vratima. Pitaju se hoće li se opet jednom iznenada  pojaviti kao što je iznenada nestao. Neki su rekli da su ga čak i vidjeli, ma tko bi znao…možda i jesu.

Zorana Đurašević, PŠ Veliki Poganac
Mentorica: Marina Levak