Teo Mladinić: Sarkofag svete Eufemije

Jedne kasne tmurne noći, četri ribara Frane, Jure, Jakov i Ante krenuli su na ribe. Dok su ukrcavali sve alate i kutije na brod, Jakov je uočio veliku kamenu kutiju koja je zapravo bila Eufemijin sarkofag. Svo četvero su se jako pomučili i uspjeli su ukrcati sarkofag na brod. Izišli su na more i započeli su svoje putovanje po cijelom Jadranu.

Plovili su jako jako dugo. Nakon deset sati putovanja odlučili su napraviti stanku i odspavati u Zadarskoj luci. Bila im je jako nemirna noć jer su svi bili jako izmoreni. Svi su se probudili tek u  jedanaest sati ujutro. Nakon doručka i još malo odmora, zaputili su se dalje. Antu je jako zanimalo šta je taj sarkofag. Dugo su razmišljali, ali nikako da shvate. Za dvije noći naletjeli su blizu Istre na ogromnu oluju. Svi su jako uplašeni. Samo su se molili Bogu da oluja prođe pa da se mogu vratiti na obalu. Frane je bio za kormilom. Uspio je izbjeći jedan mali vali i za tren oka naletio je na jedan jako velik. Svi su na svu sreću ostali na brodu. Na drugoj strani mora stari gusari čuli su neke dozive. Jedan gusar je shvatio da je to ženski glas. Glas je neprestano ponavljao da ako pronađu sarkofag svete Eufemije, ispunit će im se sve životne želje i da će u sarkofagu pronaći blago. Gusari su se zaputili na more.

Prokopali su svaki brod do zadnjeg da pronađu sarkofag. Naišli su na mali ribarski brod na kojemu su bili Jure, Frane, Jakov i Ante. Napali su ih i oduzeli su im sarkofag. Gusari su bili začuđeni kako je sarkofag tako lagan. Opet se iz sarkofaga čuo glas. Ovaj put je govorio: „Požurite, ako ubrzo ne otvorite sarkofag on će nestati“ Gusari su se požurili na najbližu obalu.

Kada su pristali u luku nekoga grada najbližeg njima, svi gusari su izletjeli sa broda i krenuli u nabavu. Kupili su pikun, pilu za kamen, mač i još predmeta kako bi otvorili sarkofag. Čim su se vratili na brod, pokušali su ga otvoriti. Pokušavali su sa svim mogućim alatima, ali jedino šta su uspjeli napraviti sarkofagu je bio mali mali ožiljak. Nakon jako puno znoja i mučenja odlučili su da ga bace u more pa di god završio, završio. Opet se pojavio glas koji je govorio gusarima da gadno griješe. Oni ga nisu poslušali. I tako je sarkofag jako dugo putovao.

Nakon tri dana plutanja i ogromnih valova, jedan val je odgurnuo sarkofag na obalu. Bila je to obala Rovinja. Jedan svećenik, po imenu Martin taman je prolazio pored mora jer je išao u dućan kupiti kruh i zaustavio ga je nečiji glas koj dolazi sa obale. On je prepoznao da je to glas poznate svete Eufemije. To je bio isti onaj glas koji se obraćao i gusarima. Ovaj put je glas rekao da je u sarkofagu tijelo svete Eufemije. Rekao je: „I gusarima sam poručila da je u sarkofagu blago ali oni nisu bili dovoljo pametni i strpljivi  da shvate da je blago Eufemijino tijelo“. Svećenik je mislio da mu je Bog napokon darovao nešto o čemu je on uvijek sanjao. Promislio si je malo i naglo se rastužio. Shvatio je da neće moći podignuti sarkofag. Sišao je na obalu i iz bijesa je lagano šutnuo sarkofag koji se pomaknuo. Bio u šoku. Uz pomoć dva prijatelja podigao je sarkofag. Odnijeli su ga u svećenikovu crkvu i stavili su ga na mjesto gdje je svatko tko uđe u crkvu  može se začuditi tom predivnom sarkofagu svete Eufemije.

Teo Mladinić
OŠ Šijana Pula
Mentor: Vladimir Papić