Sara Veličkovski: Pola – Pula

Danas smo na satu povijesti učili o prošlosti Pule, razgovarali smo o Rimljanima, Histrima… Bilo je jako zanimljivo. Cijeli sam dan razmišljala o tome kako su ljudi u to doba uspjeli izgraditi predivnu Arenu, Zlatna vrata, Herkulova vrata… S tim mislima legla sam navečer u krevet, a onda me netko uhvatio za ramena i potresao…

• Hej, nema ljenčarenja, imamo puno posla – iz sanjarenja dozivao me neki glas.

Okrenula sam se i vidjela prijatelje iz razreda.

• Moramo još ukrasiti hram. Uskoro dolaze boginja Roma i car August. Ništa još nije gotovo. Sve je na pola dovršeno – govorili su vidno uznemireni.

• Uh, pola, pola! Kako pola dovršeno? Pa nećemo stići! – viknula sam.

Hoćemo ako se požurimo. Krenimo svi! – viknuo je netko.

Svi smo prionuli poslu, ali ubrzo su se začule trube i kočije. Stižu boginja Roma i car August. Narod se okupio i pozdravljao ih. Moji prijatelji i ja počeli smo uspaničeno dovikati jedan drugome:   – Napola je gotovo!

• Pola! Pola! Šta li će reći?

Boginja Roma i car August stigli su do nas i čuli da vičemo.

Pitali su nas zašto vičemo ,,pola”? Pogledali smo se, nismo znali što da kažemo jer nismo htjeli da shvate da smo tek napola sa radovima.

A onda sam ja viknula:

• Ma samo smo vam svi zajedno zaželjeli dobrodošlicu u Pulu – odgovorila sam bez razmišljanja.

• Znači ovaj grad se zove Pula? – upitala je boginja Roma. – Učinilo nam se da vičete ,,pola”. Znači Pula? – upitala je.

• Da, da, Pula – odgovorili smo svi u glas.

Od toga dana svi su grad počeli zvati Pula.

• Jeste li brzo pri kraju s radovima? – upitali su.

• Jesmo, prošetajte vi našom prelijepom Pulom, a mi ćemo dokle sve završiti. Navečer je slavlje vama u čast. – odgovorila sam.

• Važi! Vidimo se uskoro! – rekli su i kočija je krenula.

Mi smo prionuli poslu i do navečer sve završili. Slavlje je moglo početi. Boginja Roma i car August stigli su na Forum. Ponosno smo im pokazali hram podignut njima u čast.

Bili su oduševljeni. Svi smo počeli plesati… A onda…nešto zvoni! Budilica! Probudila sam se i nekoliko trenutaka nisam znala gdje sam.

• August! Roma! Zar je sve to bio samo san? – zapitala sam se.

• Šteta, baš je bilo uzbudljivo!

Sara Veličkovski, 8.a

OŠ Šijana, Pula

Mentor: Vladimir Papić