Mevludin Nesimi: Strah

U pol noći sanjao sam ja,

velike zube i crvena oka dva,

drhtale su mi usne jako,

budio sam se iz sna polako.

No prije buđenja stvorio sam se na pisti,

na rubu je bio plavi zrakoplov.

Rekao sam: “U igrici imam takav isti”.

Pored mene proletjele su strijele,

no začule su se neke riječi,

“Ustaj sine moramo roštilj peći!”

Rekao sam tati: “Ono čudovište iz sna, bilo je baš strašno.

Gledao me je nekoliko sekundi u čudu pa rekao: “Sine, dodaj mi to brašno”

Mevludin Nesimi, Pula