Matej Paus: Princeza i goblin
Bila jednom jedna mlada plavokosa princeza koja je bila najljepša u kraljevstvu. Jedan mali goblin koji je radio noć i dan u selu ispod dvorca bio je ludo zaljubljen u nju. Kako je on goblin svi su mu govorili da nema šanse kod princeze, a i on je sam mislio da je to neizvedivo.
Jednog prekrasnog dana goblin je vidio princezu kroz prozor dvorca. Gledao ju je i divio se. Prošlo je par dana i goblin je skupio hrabrosti doći kod princeze. Nakon nekoliko sati goblin je sletio na prozor princeze. Vidio je kako češlja svoju plavu kosu. Pokucao je na prozor i viknuo: „Princezo! Princezo!“ Princeza ga je vidjela i viknula: „Aaaaa goblin“ Otvorila je prozor i odmahivala kako bi ga otjerala pa je otišao.
Bio je jako tužan što nije niti progovorila s njime. Nije znao što će od tuge pa se dosjetio da može jedino uzeti prah od svog pradjeda. Taj prah je djelovao tako da je ljude ili životinje pretvarao u lijepe i zgodne prinčeve. Goblin nije imao drugog izbora kako bi pridobio princezu pa je morao nešto poduzeti. Odmah je otišao kod pradjeda da mu da prah. Pradjed mu je ga je dao i poželio mu sreću.
Kad je goblin došao u selo ušao je u svoju kolibu i otvorio prah. Kad ga je posipao po sebi odjednom je počeo rasti, izrasli su mu ogromni zubi i rogovi. Izgledalo je da prah djeluje samo na ljude.
Goblin se naljutio na pradjeda i otišao do njega. Bacio je ogromno kamenje na njegovu kuću i rekao mrš!! Ti ćeš meni davat krivi prah! Pobjegao je i nikad više nije mogao biti s princezom. Postao najgori zlikovac u selu i rušio kuće.
Matej Paus
OŠ Šijana, Pula
Mentor: Vladimir Papić
