Ivano Đurin: Zmajček Pozojček u rudniku

Moj djed Vlado je bio rudar. Radio je u rudniku Cigan u Beletincu. U rudniku je rad bio težak. Tamo je radilo puno muškaraca.

Djed se svakog jutra budio u četiri sata. Hodao je pješice do rudnika sa svojim prijateljima. Kada su došli do rudnika, uzeli su alat i ušli u taj crni, blatnjavi i već pomalo urušeni rudnik. Tamo ih je svako jutro čekao Zmajček Pozojček. On je bio zmaj dobrog srca. Čekao je rudare na ulazu i ulazio s njima u rudnik. Zmajček Pozojček je imao najteži posao. On je morao gurati vagon s ugljenom od stanice do stanice. Uz to, Zmajčeku je bilo teško gledati ljude kako se muče. Kada bi sjeli da se odmore i pojeli ono malo hrane što bi ponijeli od kuće, Zmajček im je  pričao priču svoje bake zmajice. Priča je govorila o čarobnom blagu koje se nalazilo baš u ovom rudniku. Moj djed, njegovi prijatelji i Zmajček su se nadali da će jednoga dana pronaći to blago. Dani su prolazili, ali blaga nije bilo. Rudari su obolijevali od teškog rada i svaki dan ih je sve manje dolazilo na posao.

Rad u rudniku je postajao sve opasniji za njihovo zdravlje, ali rudnik više nije bio stabilan i siguran. Rudara je bilo sve manje i kako nije imao tko raditi, rudnik se zatvorio. Pošto Zmajček više nije mogao pomagati rudarima, vratio se kući u Međimurje.

                                                                                                                      Ivano Đurin, OŠ Beletinec

mentorica: Snježana Martinez