Dea Urlić: Majmun i bubašvaba

Bili jednom jedan vrckavi majmun i jedna mala bubašvaba. Oni bi se po cijele dane igrali i zabavljali.

Bili su nerazdvojni.
Svako jutro majmun bi pokucao bubašvabi na vrata da idu istraživati džunglu i penjati se po drveću. No jednog dana dok su sjedili na drvetu, majmun je pokušao dohvatiti banane sa jedne jako visoke grane. Bubašvaba je upozorila majmuna da će pasti i da odu na jedno drugo stablo.
Ali majmun je bio jako tvrdoglav i rekao da su ovdje najfinije banane. Dok se penjao uz granu, bubašvaba ga je gledala i vrtila očima.
Kad se majmun napokon popeo, ugrabio ih je i počeo je mahati njima da pokaže Bubi da je uspio.
Odjednom, kako je mahao bananama, jedna mu je ispala iz ruke i iskortaljala se niz granu te pogodila Bubu.
Buba je pala sa stabla i banana je pala na nju. Majmun se brzo spustio sa stabla i dotrčao do nje. Bubašvaba se počela ljutiti i vikati da ju je trebao poslušati te da drugi put bude oprezniji. Majmun je potišteno otišao kući. Sljedeći dan, majmun joj nije pokucao na vrata i jako se zabrinula. Počela ga je posvuda tražiti. Kad je došla do vrata njegove kuće i pokucala, majmun je upitao tko je? Bubašvaba se odazvala, a majmun je ljuto odgovorio neka se gubi.
Buba je otišla kući misleći kako nije trebala tako postupiti prema majmunu. Ipak joj je najbolji prijatelj i htio je samo dokazati da on može dobaviti banane. Sljedeći dan se vratila do majmunovih vrata da mu se ispriča. Rekla mu je da je bila malo ljuta i nije kontrolirala svoje emocije. Majmun se također ispričao za svoju nespretnost.
Od tog dana pa do nadalje bili su najbolji prijatelji.

Dea Urlić, 6. b

OŠ Dobri, Split