Luka Lončar: Gače iz Crne gore

Bile su to davne šezdesete, kako mi je kaživa did, vrime stare Jugoslavije, uz koju bi on uvik doda ono “blažene”, ma nisan nikad razumija šta oče reć. Ne razumin ni danas.

I tako se moj Marko vraća doma s puta na kojen je bija poslon, u Crnoj Gori. Vartija se fameji u Imotski. Bija je tu dom naših starih. Ovaj put je ariva sa nečin puno lipin, posebnin, sa novin gačama. Ma ke preženca. Moramo činit distinkciju, nisu to bile one gače ispod gača, bile su to hlače. Lipe i skupe. Pazi, 7 ijadi dinari, to ti je nekih današnjih 60 euri. Alatega! 60 euri u onin godinama. Falija se cilon selu, nedaj Bože da nika kuća nije čula kakvi trofej nosi. Mangup, počeja je i balote igrat u njima. Bija je još tad mlad i u formi. Ka za đavla, zva ga jedan dan susid Ante, od Garaca, da idu vozat bicikle po selu. Krenija Ante, a krenija je i Marko sa gačama. Daleko su tada bile pomisli na asfaltiranu cestu, i ovi moj, počeja brzat na kozjen putu. Kad ono, bum ! Padne Marko i bicikla I koza, al bolila je njega briga za biciklu, altroke za kozu, cili se dešva ma odma je iša gledat gače! Na njima velika rupa.

Ante udrija usmij, a Marko samo šta nije oplaka. A ja se smijen jer tovar više nikad nije  sija na biciklu.

Luka Lončar, 7.a razred
OŠ Žrnovnica
Mentor: Martina Lovrić