Karla Pavlin: Računalo mi laže?!

Svakoga dana Janja je provodila vrijeme sa svojim računalom. Pričali bi, Janja mu je čak povjeravala svoje tajne. Ali jednoga je dana otkrila da je računalo laže. Reklo je da se mama neće ljutiti ako ona provodi puno vremena na računalu, ali mama se strašno ljutila. Zatim je reklo da provodi više vremena sa njime i da će dobivati bolje ocjene, ali dobivala je sve gore i gore ocjene. Janja se obratila svojoj prijateljici Klari za pomoć.

– Hej, oprosti ako smetam, ali mene u zadnje vrijeme računalo laže? Govori mi da provodim više vremena s njime nego da se posvetim školi i pravom životu – reče Janja.

– Jesi li ga možda pokušala izbjegavati? – upita je Klara

– Nisam još, ali mogu probati… hvala – odgovori Janja

– Evo ništa javi mi! – uzvrati Klara.

Poslije, kada je Janja stigla kući, probala je druge aktivnosti, kao crtanje, pisanje, čitanje, itd, ali svakih nekoliko minuta morala je baciti oko na računalo. Nije se mogla koncentrirati jer joj je ono svakih nekoliko minuta moralo nešto reći.

– Janja, dođi! –  dovikivao je, ali Janja ga je pokušavala ignorirati. Ali računalo se jako naljutilo i zavikao je glasno:

– Janja! Ako odmah ne dođeš, loše će ti se pisati! – naljutilo se pa je Janja brzo dotrčala.

– Molim, molim? – upita Janja

– Što te spopalo danas?! Zašto me ignoriraš? – ljutito ju je upitalo.

– Samo sam se danas htjela posvetiti školi… nisam te htjela ignorirati – rekla je uplašeno i računalo joj je povjerovao.

– Onda dobro. Samo pazi da sutra imaš duplo više vremena za mene!

Janja je samo kimnula glavom.

Kako postoji poslovica „Tko laže taj i krade“, ona je to povezala sa cijelom situacijom i otkrila da je računalo i krade…

Krade joj vrijeme. Umjesto deset minuta ukrao joj je dva sata vremena. Ukrao joj je i ručak koji joj je mama spremila da pojede poslije škole. Janja nije htjela imati prijatelja koji joj laže i krade, ali nije znala što napraviti.

Kada je Janja sve to povezala, odlučila je reći cijelu situaciju Klari. Krenula je u parkić gdje su se Klara i ona trebale naći. Kada su se našle, Janja joj  je ispričala cijelu priču.

– Stvarno ne znam šta bi mogla napraviti. Imaš li ti neku ideju? – upitala ju je Klara.

– Ne nažalost… mislila sam se praviti kao da mu ne znam plan – odgovorila je.

–  Plan? On ima plan?

– Da, malo sam razmišljala. Shvatila sam da mi laže i na taj način mi krade vrijeme. Pravit ću se da ništa nisam primijetila – nesigurno je odgovorila Janja.

– Aha, mislim da bi to moglo upaliti… ali što ćeš kasnije napraviti?

– Moram još razmisliti… vidjet ćemo. Hajde moram sada ići ručati, ćao! – odgovorila je Janja i otrčala prema kući.

Kada se Janja vratila kući, ugledala je mamu na njezinom računalu. Janja je prišla mami i začuđeno je upitala:

– Mama, što radiš?

– Igram neke tvoje igrice koje su ti instalirane. Tvoje računalo mi je reklo da su jako zabavne. – odgovorila je mama ne gledajući Janju dok priča. Janja je odlučila ozbiljno porazgovarati sa njime oko toga pa je rekla mami da bi trebala otići u trgovinu jer je ponestalo kruha. Mama se malo mrštila i dvoumila, ali je ipak kimnula i otišla u trgovinu. Janja se okrenula prema računalu i upitala ga:

-Stvarno!? Zašto si ju natjerao da igra Roblox, Minecraft ili Brawl Stars!?

– Zato što ti nisi bila kući i u zadnje vrijeme  više se ne družiš sa mnom, pa sam upitao tvoju mamu da se druži sa mnom – odgovorio je.

– Da, ali to ne znači da mora preskakati posao zbog tebe! – bila je ljuta Janja.

– Rekao sam joj da će dobivati veću plaću ako se više druži sa mnom – rekao je ponosno.

Janja je pomislila kako je jako glupo to što mu je mama povjerovala, ali se onda sjetila da je i ona pala na istu foru. Janja je samo stajala na mjestu misleći što da radi ili kaže. Ljutito ga je pogledala i brzo ga je isključila pa je samo izašla iz sobe. Sijela je na kauč i počela je čitati knjigu. Nakon nekoliko minuta čitanja, čula je kako se mama vraća iz trgovine. Janja je i dalje sjedila na kauču i pravila se da čita, ali je čekala da vidi što će mama napraviti. Mama je samo ostavila kruh u kuhinju i otišla u Janjinu sobu i sjela za računalo. Prošao je jedan sat pa dva sata a mama je i dalje bila u Janjinoj sobi. Janja se zabrinula i ušla je u sobu. A mama je i dalje bila na računalu i nije obraćala pažnju na nju.

-Mama, zašto si još na računalu? – upitala je Janja.

– Samo nastavljam igricu koju sam jučer započela. Prošlo je samo petnaest minuta, ne uzrujavaj se – odgovorila je, ali kada je Janja pogledala na sat zapravo je prošlo više od dva sata.

– Ali mama, prošlo je duplo više nego petnaest minuta? – zbunjeno je rekla Janja.

– Stvarno? Nisam ni primijetila jer mi je ono svakih nekoliko minuta govorio da je prošlo samo pet minuta? – odgovorila je.

– Dobro, hajde… idemo se malo maknuti i igrati društvene igre? Mama se nasmiješila i kimnula. Njih su dvije odlučile izbjegavati računalo nekoliko dana.

Ali, jednoga dana, kada se Janja vratila kući, ispod vrata svoje sobu ugledala je kako curi ulje. Janja je brzo otvorila vrata i vidjela kako računalo plače. Prišla mu je i upitala ga je:

– Hej, je li sve uredu? Zašto plačeš?

– Plačem jer se više nitko ne želi družiti sa mnom… – uzvratilo je računalo.

– Oprosti zbog toga, ali nisi nam govorio istinu, lagao si… to nije bilo lijepo od tebe… –odgovorila je Janja.

– Znam… samo sam htio malo društva i pažnje… ništa više – tužno je odgovorio.

– Ako želiš možemo se opet družiti! Samo moram biti umjerena kada se družimo. Nemoj više lagati, to nije bilo lijepo!

-Može! I obećavam da neću lagati – nasmiješio se.

Od toga dana Janja se posvetila pravom životu isto kao i mama. Janja bi mu posvetila nekoliko trenutaka, a zatim bi otišla radila nešto drugo. Nije ga potpuno zanemarila kao šta mu je i obećala, ali pazila je koliko vremena provodi na njemu.

Dok Janje nije bilo, računalo je uspjelo upoznati novog prijatelja odnosno prijateljicu. To je bila Bu, Janjin pas koja je sa strane promatrala cijelu situaciju. Kada je Janja otišla u školu a mama na posao ona se ušuljala u sobu i družila se sa njime. I tako je Bu postala njegova nova prijateljica.

Karla Pavlin
OŠ Šijana Pula
Mentor: Vladimir Papić