Andreas Lanča: Starac i more

Ribar je bio on,
A slušati dječaka bilo mu je kao slušati meki ton.
S njim je o svojoj nesreći na moru pričao,
a kasnije rezultate iz novina ispričao.

Na pučinu se odgurnulo,
k ribama jurnuo.
Dugo već ništa nije upecao,
ali sada se drugačije osjećao.

Jednu je poletušu uhvatio,
njime sebe okrijepio.
Nedugo zatim u dubini se velika riba pojavila kao za starca uskršnje jaje,
starčevu udicu zagrizla je.

Riba je plivala prema zalasku Sunca, tmini,
starca se bojao da ne krene prema dubini,
jer onda bi brod potopila
i starčev život zaklopila.

Čekao je da se riba umori,
a dokle on svoje misli zbori.
U jednome trenu riba iz vode skoči,
a starac za njom okrene svoje oči.

Bila je to riba velika,
imala je snagu čelika.
Starca je odvukla daleko od Havane,
a on na moru više nije ni brojao dane.

Riba se počela u krug vrtjeti,
starac je znao da će je tada usmrtiti.
Svezao ju je za brodicu
i samo je gledao tu morsku ljepoticu.

Vidio je od peraje kako se more mreška.
Morski psi su na ribu tri puta navalili,
sebe nahranili.
Shvatio je da ovu ribu uloviti bila velika greška.

Starac se u luku tužan vratio,
Svoje greške previše je platio.
U luku je ušao s tužnom posturom,
s daleke pučine vratio se s kosturom.

Andreas Lanča
OŠ Šijana Pula
Mentor: Vladimir Papić