Lucas Eršeg: Izgubljeni u šumi

Jednog dana otišao sam se van igrati s dečkima. Igrali smo rukomet. Lopta nam je odletjela pokraj šume. Otišli smo po loptu. Kada smo se približili šumi, Liam je predložio da uđemo u nju. Svi smo rekli da može, ali ako se izgubimo on će biti kriv.

Prije nego smo krenuli, Liam, Mateo, Vatroslav i ja otišli smo po torbe, a Ivan je napravio sendviče ako ogladnimo. U torbu sam stavio bočicu vode, jedan kompas ako se izgubimo i mobitel za svaki slučaj. Liam je u svoju torbu stavio svoj mobitel, sat i jednu kutiju. Mateo je ponio dvije bočice vode, a Vatroslav pet šatora, pet deka, pet jastuka i pet vreća za spavanje. Bili smo spremni. Krenuli smo. Po putu smo vidjeli vjeverice, ptice, bubamare… Odjedanput Mateo je stao. Pitao je zna li netko gdje smo. Svi: „Ne znamo! Izgubili smo se!“ Dečki su rekli da je Liam kriv. Ja sam tada rekao da nije Liam kriv, već svi mi jer smo se složili s tom idejom. Ivan nas je umirio, izvadio sendviče jer se praznog želuca ne može razmišljati. Kada smo se najeli, Liam se sjetio da u torbama imamo dva mobitela. Ali mobiteli nisu radili jer u šumi nije bilo signala. U tom trenutku sam se sjetio da u torbi imam i kompas. Pogledao sam u torbu, ali nigdje kompasa. Popio sam malo vode. Ispred sebe na tlu ugledao sam staru spužvu i iglu. Rekao sam Liamu da mi da kutiju koju je ponio. U kutiju sam natočio vodu iz bočice. Liamu nije bilo jasno što radim i u čuđenju me gledao. Rekao sam mu da izrađujem kompas. Iglu sam zataknuo za spužvu. Zatim sam je mobitelom magnetizirao. Sve skupa sam položio u kutiju s vodom. Moji prijatelji su se jako začudili jer nisu znali da ja to znam. Na kraju smo našli put i došli smo do kuće.

Kroz šalu samo upitao Vatroslava zašto je uzeo šatore, deke i vreće za spavanje? On je odgovorio da je to za svaki slučaj. Sretni smo što nam vreće za spavanje nisu bile potrebne.

Lucas Eršeg, 4. razred

OŠ Beletinec, Beletinec

Mentorica: Snježana Martinez