Magdalena Perić: Igra u tami susjedstva
Probudila sam se i čula kucaj na vrata, a iza vrata su mi policajci zahvaljivali što sam im pomogla u zločinu. Ali samo malo, radije se idemo vratiti u prošlost da vam ispričam što se zaista dogodilo:
Sve je počelo u školi kad sam se družila sa svojim prijateljima za jednim od stolova. Marija je, naravno, pričala svoje drama priče kako joj roditelji ne žele kupiti ništa dok u tom trenutku nije uletio Franjo (jako iritantan učenik kojem nitko ne vjeruje) i povikao da mu je kuća opljačkana. Svi su ga ušutkivali dok sam ja ipak razmislila da se to sada često događa, ali to uopće nije bio moj problem, zar ne? Sve se promijenilo otkad su ti kriminalci opljačkali kuću moje najbolje prijateljice.
Rastresito sam rekla svojim prijateljima dok su se oni na to samo smijali i govorili da blefiram. Nije mi se svidio njihov stav, stoga sam otišla do BFF da malo porazgovaram s njom. Rekla mi je da su joj sve najdraže i najnovije stvari uzete kojima se bila stalno hvalila (tj. doslovno od jučer). Dogovorili smo se navratiti policiji poslije škole i reći im za zločin. Samo su kimali glavom i zapisali na što sam se ja jako naljutila, pa smo onda otišli u park. U tom trenutku sam pitala Ivonu (moju BFF), je li ostalo ikakvog uzorka ili traga, a ona mi je odvratila da je ostao nekakav komadić šala od crvenog perja. Nisam shvatila tko bi mogao nositi takav šal, al’ OK.
Idući dan dogovorila sam se sa Marijom, Ivanom, Katom i Nikolom za naše druženje večeras. Rekli su mi da obučem nešto crno, što mi je odmah bilo sumnjivo dok nisu rekli za skrivača. Došla je i ta večer, okupili smo se u parku. Uto smo pošli prema kući naše nastavnice hrvatskog, a ja sam ih zbunjeno gledala zašto idemo tamo. Shvatili su moj pogled i samo odgovorili da nas je nastavnica pozvala. Kad smo došli, svi su išli na stražnja vrata na što sam ja postavljala puno pitanja, ali su me ignorirali. Došli smo u podrum gdje smo skinuli dukserice, a na Mariji sam primijetila šal s crvenim perjem i zbrojila dva i dva. Uto sam zagalamila da oni kradu, ali me nitko osim njih nije čuo jer je nastavnica bila još na nastavi. Pokušala sam pobjeći, ali me Nikola zgrabio za ruku, a Kata rekla da ne kažem nikome ništa ili će mi nauditi. Odgurnula sam Nikolu i pobjegla iz podruma, a oni za mnom. Nisam mogla kroz vrata jer su bila zaključana pa sam otišla na kat i skočila s prozora na stablo doku su oni ponovno išli kroz stražnji ulaz (to je bio duži put).
Trčala sam prema policiji, a onih je četvero prevaranata bilo tik iza mene i ganjali me sa metalnim šipkama. Brzo sam ušla kroz vrata, zalupila im vrata pred nosom i rekla policiji sve. Ulovili su ih i stavili u zatvor, a ja sam otišla kući bez obzira na sve. Čim sam došla kući, nazvala sam Ivonu, rekla joj da sam našla kradljivce i da su ukradene stvari vjerovatno u njihovim kućama. Čestitala mi je i zahvalila, a na internetskim stranicama se već pričalo o zločinu, kriminalcima koji su uhapšeni i misterioznoj junakinji kojoj nitko nije ni vidio lica.
Magdalena Perić VIII.c
OŠ Ivana Mažuranića Tomislavgrad
Mentorica: Šima Majić
