Diva Marija Perković: Mornar i Sunce

Nekada davno,  baš davno,  živio je jedan mornar na palubi svoga broda.

Nije imao nikakvog društva niti prijatelja, to mu je odgovaralo i navikao je na takav način života. Sve do jednog jako sunčanog dana dok nije našao novo društvo – Sunce:

„Pozdrav mornaru, zašto si tako mrzovoljan?“

Mornar se pretvarao kao da ga nije ni čuo i otišao si po čašu. Dok je mornar otišao po čašu, Sunce je znalo da ga izbjegava pa se naljuti.

Dok je mornar došao, znao je da nešto nije u redu sa Suncem, ali ga nije zanimalo Sunce  i  ono to primijeti pa mu je nakon toga bilo dosta te je što je jače moglo sjalo da mornaru pokvari dan.

Mornar je promatrao odsjaje zadnjih zraka sunca što se lome u kristalnoj čaši na palubi broda.  Shvati kakvu je pogrešku napravo pa iskreno reče Suncu:

,,Slušaj me, Sunce, žao mi je što sam te izbjegavao. Bi li mi oprostilo?“

Mornar se začudi kako se dobro ispričao Suncu. Već dosta godina se nije nikom ispričavao. Sunce radosno prihvati ispriku i reče:

,,Znaš, mogli bismo se družit malo više nego inače.“

Od tada pa nadalje  Sunce i mornar su se  svakgo jutra pa do zalaska družili i zabavljali. Mornar više nije mogao zamisliti život bez prijatelja, a Sunce isto tako.

Diva Marija Perković, 6. raz.

OŠ Ivana Mažuranića Tomislavgrad

Mentorica: Šima Majić