Neka bude što deblja jer je plod našeg podneblja

Roko Matas: Moj život izumitelja

Kada sam se rodio, odmah sam pomislio kako ću biti izumitelj. Kada sam krenuo u školu bilo je dosadno, ali onda sam shvatio da je ipak škola zabavna i poučna za djecu.

Kada sam odrastao otišao sam u školu izumitelja. Tamo sam naučio napraviti neke pokuse, tamo sam radio 20 godina i onda su me uočili odlični izumitelji – Marko i Roko. Oni su došli i pozvali me u tajnu bazu i tamo su mi rekli da ću jednoga dana biti veliki poznati izumitelj. A tada sam imao već 50 godina.

Nakon deset godina stvarno se dogodilo, postao sam poznati izumitelj. Kada je došla bolest u grad izumio sam lijek protiv bolesti, taj lijek je stvarno djelovao i zaustavio bolest i građane je spašavao. Ali onda sam se oženio i dobio djecu i pitao sam se kako ću raditi ako imam djecu. Onda sam se sjetio. Mogu naći nekog novog mladog izumitelja. Tražio sam ga i tražio…Napokon sam ga našao! Zvao se Ivo, bio je dobar i bio sam jako ponosan na njega. No,trebao mu je pomagač. Skupa smo ga tražili i našli smo Peru. Kada je došla nova velika bolest novi izumitelji izumili su gromobran i maske da se ljudi ne zaraze. Oni su također bili poznati izumitelji, toliko poznati da ih je cijela Zemlja znala. Izumili su padoskok i još puno toga, izumili su čak leteće automobile. Radili  su tamo 70 godina, nakon toga su otišli u mirovinu i svi su rekli da su ostavili velik trag.

Roko Matas, 3.c

OŠ Petra Preradovića, Zagreb

Mentorica:Vanja Vukosavić

Svaki cent je itekako značajan!
Donirajte Udrugu Mlada pera

Odgovori