Marija Škoravić: Čarobnica
Krenula sam brodom pred zoru. Nije izgledalo kao da će nevrijeme. Odjednom, nebo je postalo crno od oblaka. Sve se smračilo, brod se ljuljao. Zadnje čega se sjećam je da sam udarila glavom u rub broda. Probudila sam se na nekoj obali:„Gdje sam li ja to završila?”, pitala sam se.
Nedaleko od mene, igrala se neka djevojčica. Vidjela me i prišla mi, a zatim me upitala:„Tko si ti? Čudno si odjevena. Podsjećaš me na nekoga iz bajke.” „Ne znam tko sam, možeš li mi pomoći?”, odgovorila sam joj. Uzela me za ruku i vodila pored Arene, Augostovog hrama i Slavoluka Sergijevaca. Vodila me od spomenika do spomenika i objašnjavala mi neke stvari o njima. Nakon nekog vremena upitala me:„Je li ti nešto od ovoga poznato?”. „Onaj Augustov hram malo me podsjeća na moju palaču, kakvu sam imala kod kuće.”, rekla sam joj. „Sada idemo u knjižnicu, tamo ja svakodnevno učim s prijateljima. Dođi, ima puno zanimljivih knjiga!”, uskliknula je.
Listale smo knjige i slikovnice… Većina ih je bila sa životinjama. „Jesu li ovo prave životinje?”, upitala sam ju. „Jesu! Oni su naši prijatelji. Imaš li ti kakvih životinja tamo gdje živiš?”, upitala me je. Tada sam se sjetila. Muškarce sam pretvarala u životinje pomoću napitaka. Nisam znala što joj odgovoriti pa sam samo kratko rekla: „Da.”. Djevojčica mi je dodala bogato ilustriranu knjigu pod nazivom „Stara Grčka” i rekla mi: „Ne izgleda li ovo kao tvoja palača? A i odjeća vam je slična”
Prelistale smo još nekoliko stranica, a pri kraju knjige pronašle smo slike koje su mi se činile poznate po nečemu. U jednu od njih sam se udubila, a djevojčica me upitala: „Već dugo gledaš tu sliku.. Imaš li ti prijatelje?“ „Imam ali ne mogu se sjetiti njihovih imena.”,odgovorila sam joj. „A onda ih barem opiši. Znaš li kako su izgledali?”, pitala me. „Znam, jedan od njih imao je kuštravu kosu, bio je mornar, pobijedio je u Trojanskom ratu”, rekla sam joj. „Aha! Mislim da znam tko je to!”, uskliknula je. Prevrtala je stranice po knjizi, tražila nešto. Sve dok nije došla do jedne slike. Na slici je bio Odisej. „Je li to on?”, upitala me. „Da!”, sjetila sam se. „Dakle, tvoja palača sliči Augustovom hramu, imaš životinje, odjeću kao iz stare Grčke, a Odisej ti je prijatelj… Da nisi ti možda Čarobnica Kirka?”, pitala je i donijela mi knjigu „Najljepše Priče Klasične Starine” te pokazala tekst. Pročitala sam ga i sve mi se vratilo. „Da! Znam tko sam! Ja sam moćna Čarobnica Kirka!”, uzbuđeno sam rekla.
Istrčale smo iz knjižnice i upitala sam djevojčicu:„Znaš li gdje je moj brod?. „Vjerojatno je u luci s ostalim brodovima. Ako je uistinu iz stare Grčke, ne bi trebalo biti teško prepoznati ga.”, rekla je. „Hvala ti! Idemo ga pronaći.”, odgovorila sam joj.
Došli smo do mog broda, popela sam se na palubu i prošetala po njoj. „Idem kući. Hvala ti za sve!”, rekla sam. „Ali čekaj! Ako si ti iz stare Grčke, kako bi se trebala vratiti u prošlost?”, pitala je. „Mogu upravljati vremenom draga, ne brini. Hvala ti još jednom. Neću te zaboraviti!”, odgovorila sam i krenula prema otvorenom moru.
Marija Škoravić
OŠ Šijana, Pula
Mentor: Vladimir Papić
