Ana Cerović: Pas i mačka

Nakon noćnog lova zadrijemala mačka u visokoj travi. Uživala na toplom suncu. Spazio je pas i odlučio pokvariti joj odmor. Zalajao je iz svega glasa i poletio prema njoj. Mačka od straha skoči i poleti prema najbližem drvetu. Prestrašena i ljutita upita:

• Što sam ti skrivila?
• Ništa. Prohtjelo mi se. Baš je dobro biti pas. Nitko mi ništa ne može.

To nije bilo prvi puta. Dojadilo mački i odluči mu vratiti. Pozove miša i sklopi dogovor. Neće ga više nikada ometati, ako psu izgricka omiljenu lopticu. Miš pristane. Te noći se mišić  iskrao iz svoje rupe i lopticu pretvorio u raščupano klupko.

Kad se idućeg jutra pas poželio igračke, imao je što i vidjeti. Od tuge je  počeo cviliti. Nije mu padalo na pamet da se zabavlja slabijima od sebe. Mislio je samo na svoju lopticu.

Činiš li nekome zlo, očekuj da će ti se vratiti.

                                                                                                            Ana Cerović, 3. a

OŠ Eugen Kumičić, Rijeka