Petra Radošević: Paun i sova

Jednog proljetnog dana promatrala sova prekrasnog pauna. Prolazio je pored životinja i hvalio se svojim kitnjastim repom.

Paun pogleda prema drvetu i ugleda staru sovu svu očerupanu. Okrene se prema drugim životinjama i počne se smijati na sav glas. Smijući se kaže: „Mudra sovo, opet te napala mačka?“ Tada još jače prasne u smijeh. „Mislio sam da si mudra i da znaš izvući živu glavu.“ Sova ga je dugo gledala u oči pa odleti. Uskoro je pala noć. Mudra sova znala je da je paun previše zaokupljen izgledom i da se neće znati snaći u neprilici. I tako je jednog dana došla strašna oluja. Sve životinje povukle su se u svoja skloništa. Vjetar je svom snagom rušio drveća. Dok se sova vraćala u sklonište, jedno drvo joj je u padu ozlijedilo krilo. U blizini je bio paun koji je silno trčao za svojim perjem koje je raznosio vjetar. Sova ga je upitala za pomoć, no paun se nije obazirao. Nakon nekog vremena, sova se uspjela izvući. Kako je jedva letjela, zbog ozlijeđenog krila letjela je nisko. Ugledala je pauna i komad otpale grane zapeo na njegovu krilu. Iako paun nije njoj pomogao, ona je odlučila pomoći njemu. Svom snagom, sa slomljenim krilom, sova je uspjela pomaknuti granu. Tada su, paun trkom, a sova letom, krenuli u sklonište.

Došlo je jutro. U šumi su se okupile sve životinje. Zatim je došao paun. Zagrlio je sovu i rekao joj da mu je jako žao i da joj je zahvalan što joj je spasio. Tada mu sova oprosti i reče: „U životu nije važna samo ljepota. Bitno je da imaš čisto srce i da si mudar. Pomoći drugome i biti čista srca je mudro.“ I tako su životinje uskoro pošle svojim kućama, sretni što je oluja gotova i što je sve dobro završilo.

Petra Radošević, 6. d

OŠ dr. Ante Starčevića, Zagreb