Lena Klepić : Da bi sve bilo po mom

1. poglavlje
Elena, budi se!

„Elena, budi se!“ To su riječi koje čujem svako jutro. Stalno slušati da ti netko uvijek nešto ponavlja, grozno. O da, nisam se ni predstavila. Ja sam Elena. No možete me zvati Ena. Imam jednu mlađu sestru, koja se zove Paula. Paula mi uvijek ulazi u sobu kada pišem zadaću. Igra se, trči, skače, pjeva… prava mala sestrica. A kada je škola ujutro, mama me budi, a meni se tako ne da ići u školu. Najrađe bi se okrenula na drugu stranu kreveta i nastavila spavati. No mama me uvijek uspije izvući iz kreveta. A Paula, koja spava sa mnom u sobi, ona se ne treba buditi jer ne ide u školu. Ali svejedno što se ne volim buditi ujutro, ranom zorom, sjajna sam u školi. Prava sam odlikašica. Među svim četvrtim razredima, mi smo najbolji. Naš 4.B, najbolji razred u matematici. Nadam se da će takav i ostati.

2. poglavlje
Staro brdo

Znate, nisam ja uvijek živjela u zgradi. Kada sam imala gotovo tri godine, živjela sam na jednom brdu, u lijepoj kući. Preselili smo se jer je kuća bila jako velika, a kada je došla Paula, uvijek bi se zavlačila na svakakva mjesta u kući. No to brdo, bilo bi mi najdraže mjesto kada bi bila ljuta ili bi se željela malo odmoriti. Igrala sam se na tom brdu. Uvijek sam mislila hoće li to brdo zauvijek biti tu. Na tom brdu sam plesala, skakala, pjevala,trčala te se još uvijek sjećam toga. Zauvijek ću se sjećati najboljih trenutaka koje sam provela na tom brdu.

3. poglavlje
Najbolja prijateljica

Moj razred je odličan. Imamo najviše petica po broju učenika u razredu. A i inače smo dobri. Jedino dečki znaju biti pomalo nemirni. Imam najbolju prijateljicu Janu. Jana je uvijek tu za mene. Npr. jednom, kada nisam imala ništa za užinu, podijelila je pola svog Kinder jaja sa mnom. I dala mi je jedan Kiki bombon. Isto tako i ja njoj. Dala sam joj jednu lizalicu koju mi je dala Paula. Inače, ja i Jana smo jako bliske, najviše bi željele biti sestre. Kada jedna od nas dobi lošu ocjenu, tješimo se i podupiremo. Mislim da je prijateljstvo između mene i Jane jako veliko.

4. poglavlje
Najbolji shopping ikad

Danas je moj najdraži dan. Subota, naravno. No danas mi je mama rekla da idemo u shopping. Kupit ćemo si potpunu ljetnu kolekciju. Svakakve cipele, kombinezone, majice, hlače, suknje, jakne, veste…sve što nam se svidi. Inače ne idem uvijek u shopping, pa zato kada idemo, kupimo svašta. Kada smo došle u dućan, prvo što sam vidjela su bili preslatki kombinezoni. To je bilo prvo mjesto gdje smo išle. Kupila sam si tri prelijepa kombinezona. No mamin pogled pao je na dućan s cipelama i torbicama. Ugledala je jednu pravu ljetnu torbu. „Elena, požuri, idemo u onaj dućan“, rekla je mama. Kada smo ušle unutra su bile pre slatke torbice i privjesci, te cipele i još puno toga. Mama je uzela prvu torbicu koja joj se sviđala, a onda je vidjela jedne ljubičaste tenisice. „Ove tenisice su taman za Paulu. Malo da nju iznenadimo. Što ti kažeš na to?“ „Naravno“, zaslužila je“, dodala sam. Teta na blagajni milo nam se osmjehnula, sve ukucala, mi smo platile i izašle. „Elena, trebaju nam novi jastuci za dnevni boravak. Želiš li ti odabrati koje ćemo uzeti?“, rekla je mama. „Da, jako rado.“ Inače volim birati stvari kao što su jastuci, deke, pokrivači, stolice, posteljine i drugo. Odmah kada smo ušle ugledala sam jako lijepe jastuke. „Što kažeš, na onaj tamo?“ pitala je mama. „Jastuk je lijep, sjajan, no zar ne bi za naš kauč više pasao ovaj?“ rekla sam. „O da, dobro si se dosjetila“, odgovorila je mama. Kupile smo ih nekoliko, a kada smo izašle već smo pomalo ogladnjele. Otišle smo u McDonald’s. Uzeli smo krumpiriće, pileće medaljone, kečap, te moj omiljeni, slatko-kiseli umak. Za desert smo uzele sladoled od vanilije s čokoladnim preljevom na vrhu. „Ovo izgleda tako ukusno“, rekla sam. Ja i mama smo pojele sve do kraja i nastavile dalje. U izlogu jednog dućana bila je jedna jako lijepa majica, imala je crno-bijele pruge a u sredini je bio sladak malen ananas. Kupila sam tu majicu, a u dućanu do, bile su cipele za djecu i odrasle. Našla sam predivne sandale, kupila ih, no, željela sam iznenaditi mamu. U jednom dućanu, bile su cipele koje su se njoj jako sviđale. Kao iznenađenje, kupila sam joj ih. Sve sretne i vesele smo krenule kući.

5. poglavlje
Same s tatom

Jedan dan, mama je dobila poziv da ide na poslovni put. Trebali bi ići u Češku. Mama nije znala želi li prihvatiti ponudu. Ja i Paula smo nagovarale mamu neka ode, jer Paula i ja volimo ostajati s tatom u stanu, same. Mama je nakon puno nagovaranja pristala. Spremila je stvari u kofer i u sebi ponavljala „Samo jedan dan“, to ju je smirivalo. Izljubili smo se i izgrlili te još jednom pozdravili mamu. „Gledajte, cure, morat ćete me slušati. Ali za početak, što bi ste željeli raditi?“ „Igrati Monopoly!“, Paula i ja smo to rekle u isti glas, a tata se složio. Puno je trajalo, no ja sam pobijedila. Za ručak tata je napravio hrenovke i pomfrit. Uz to nam je dao kečap. Nakon ručka, koji je bio sjajan, otišli smo se voziti. Ja na rolama, Paula na biciklu i tata na biciklu. Vozili smo se, uživali, te zabavljali. Otišli smo do obližnjeg potoka. Uz potok je bila asfaltirana staza, na kojoj smo se mogli voziti uz predivan potok. Tata nas je naučio da kada vidimo mahovinu na drveću, to znači da je na toj strani sjever. Vozili smo se po kvartu, uživali u ljepoti prirode, a nešto čak i naučili. Taj je dan s tatom bio fenomenalan.

6. poglavlje
Pogled s balkona

Uvijek kada odem na balkon, najčešće vidim djecu koja šeću s roditeljima, susjedu kako zaljeva cvijeće te frizerku Anu kako dolazi na posao, a ponekad susjeda Juru kako šeće svoja dva psića, Fifi i Fleki. Taj pogled je stvarno čaroban.

7. poglavlje
Posjet Jani

Danas idem svojoj najboljoj prijateljici Jani. Lijepo ću se obući, napraviti lijepu frizuru, a onda u posjet Jani. Konačno je došlo i vrijeme za polazak. Odlazim Jani. Idem sama jer Jana ne živi jako daleko. „Kuc, kuc!“ pokucala sam. „Bok Elena, već si stigla! Dođi brzo, moram ti pokazati nešto precool!“ hitro je rekla Jana. „Može!“ odgovorila sam. Izula sam se, a Jana mi je dala narukvicu na kojoj je pisalo Best Friends Forever. „Wow, hvala ti! Narukvica je prelijepa!“ rekla sam uzbuđeno. Jana je pripremila kokice, Kiki bombone, a njena nam je mama natočila sok. Odigrale smo par igara, popričale, a onda je došlo vrijeme kada sam morala ići kući. Obula sam cipele, obukla jaknu, pozdravila Janu i otišla. To je poslijepodne bilo jako sretno jer sam posjetila Janu.

8. poglavlje
Izlet u tatin rodni grad

Jedne nedjelje, na televiziji je bio izvještaj da je ove godine najveći broj turista koji su došli posjetiti Samobor. Svi u ovom stanu znaju da je Samobor tatin rodni grad. Kad je tata to čuo, odmah je rekao: „Moramo posjetiti Samobor. Već dugo nismo tamo bili, a u ovo doba je Samobor najljepši.“ „Naravno ali, kada?“ pitala je mama. „Sad, pa tek je jutro“, odgovorio je tata. Ja i Paula smo bile jako uzbuđene zbog izleta. Lijepo nedjeljno jutro i još uz to idemo na izlet. Spremili smo se za izlet. Otišli smo u automobil i dok si rekao keks bili smo tamo. U automobilu je nastalo pravo uzbuđenje. Kada smo stigli, prvo smo se počeli šetati trgom, a malo kasnije smo šetali lijepim samoborskim šumama. Sjetili smo se onoga što nam je tata rekao. „Kada na drveću vidite mahovinu, to znači da je na toj strani sjever.“ Tako smo i mi vidjeli puno mahovine na drveću. Prošli smo Starim gradom, u Samoboru. Vidjeli smo ruševine nekadašnjeg dvorca. No do tog dvorca smo se trebali popeti. Penjali smo se po velikom brdu, a na nekim je dijelovima bilo par ostataka kamenih stepenica. Dok smo se penjali, morali smo paziti jer je bilo malo strmo. Paula se nije penjala pa ju je tata nosio. Za nju je to bilo preopasno. No kada smo se popeli, imali smo što za vidjeti. Toliko starih ostataka dvorca, bilo je to jako zanimljivo. Na gornjoj terasi dvorca smo se fotkali da imamo uspomenu. A pogled s terase je bio tako lijep da ga neću nikada zaboraviti.

9. poglavlje
Nova cura u razredu

Još jedan ponedjeljak, sasvim običan. Svi smo sjeli na mjesta, a kada je učiteljica ušla u razred rekla je: „Dobar dan, djeco. Od danas, imamo novu učenicu. Zoe.“ „Wow“, rekli su svi u isti glas, a Zoe je sramežljivo ušla u učionicu. „Bok“, rekla je Zoe. Zoe je imala karamelasto smeđu kosu i par pjegica po licu. Činila se slatkom i zabavnom. Imala je lijepu majicu. Baš istu onu koju sam kupila kada sam išla s mamom u shopping. Svi su imali puno pitanja za Zoe. No učiteljica je rekla da je ne gnjavimo jer je tek došla. Zoe je sjela točno pokraj mene, jer nije bilo više praznih mjesta. „Bok, ja sam Elena“, rekla sam Zoe kada je došla. „Pozdrav, ja sam Zoe.“ „Imaš slatke pjegice“, rekla sam joj. „Hvala ti, svi mi to kažu“, sa smiješkom je odgovorila. „Istu takvu majicu imam i ja“, rekla sam joj. „Da, slatka je, zar ne?“, pitala me. „Da, je.“ odgovorila sam. „Cure, ne pričajte pod satom.“ opomenula nas je učiteljica. „Ups!“ sa smiješkom je rekla Zoe.

10. poglavlje
Odlazak na skijanje

Danas mi je tata obećao da će me odvesti skijati. Ja inače ne znam skijati, no tata je rekao da će me naučiti. Otišli smo na Sljeme. Paula i mama su ostale doma, jer je Paula premala i netko je mora čuvati. Kada smo stigli, uzeli smo skije, obuli ih te počeli polako. Bilo je puno snijega. Krenuli smo s prvim koracima. Malo kasnije počela sam shvaćati kako se skija. Pitala sam tatu možemo li se početi skijati zapravo, no tata je rekao da još nisam spremna. „Lijeva noga, desna noga“ ponavljala sam u sebi. Puno smo se skijali, ja i tata, malo smo se grudali, a na kraju otišli popiti vruću čokoladu. Na kraju smo se jako zabavili, a najbolje od svega je to što sam se zabavljala sa svojim sjajnim tatom.

11. poglavlje
Odlazak na more

Danas je subota, no ova subota je posebna. Idemo na more. Ići ćemo u Rovinj. Već smo spremili stvari, krećemo. Kada smo došli na pola puta, Paula reče: „Mama zašto ovako dug put?“ a mama odgovori: „To ti je tako.“ Paula je jedva izdržala, a onda je tata rekao: „Stigli smo.“ „Napokon!“ kaže Paula. Našli smo plažu na kojoj ćemo se kupati, obukli badiće i kupaće i pravac u more! Naravno, mama je uzela kremu za sunčanje, i namazala nas od glave do pete. „Krema za sunčanje je važna.“ govorila je mama. Napokon, ušli smo u more. Paula je bila u plićaku, a ja sam išla u malo veće dubine. Ronila sam sjajno. Radila kolute unaprijed, unazad, zvijezdu, stoj, sve kao prava majstorica. Tata je rekao da plivam kao riba. A Paula je samo gledala kako to radim. Namignula mi je. To znači da je zadovoljna. Krenuli smo doma, svi radosni i sretni.

12. poglavlje
Moja sestrica Paula

Evo, još jedan novi dan. Lijep i sunčan. Vodim svoju malu i slatku sestricu Paulu u šetnju. Otići ćemo do obližnjeg parka na kraju ulice. Na putu do parka, susreli smo susjeda Peru. Zapravo se zove Petar, no mi ga zovemo Pere. Susjed Pere ima malog psića. Zove se Eli. Jako je slatka. Na putu do parka otišle smo u dućan. Kupile smo kruh, jogurt i mlijeko. Mama nam je rekla da kupimo sve to, no mi smo isto tako uzeli malo slatkiša. Paula je odabrala smoki, gumene bombone i čokolade. Kada smo izašle iz dućana, krenule smo u park. U parku je bila Maša. Maša je Paulina prijateljica. Dok su se one igrale, ja sam bila uz njih dvije. Tko zna što bi se sve moglo dogoditi. Zato sam, kao starija sestra, čuvala njih dvije. Dok su išle na tobogan, pazila sam da ne padnu. Kada su išle na vrtuljak, išla sam s njima. Nakon nekog vremena, stigli su Vita i Matej. Vita i Matej su isto Paulini prijatelji. No nažalost, tada smo morale krenuti kući. Bilo je puno natezanja i prenemaganja. No na kraju, rekla sam Pauli da idemo, i tada me Paula konačno poslušala. Kada smo došle doma, mama je bila ljuta. Pitala nas je zašto kasnimo. Rekla sam da kasnimo zato što je Paula odugovlačila. No Paula je rekla da sam ja odugovlačila. Mama nam je oprostila, no više nećemo ići same van. Na to smo se samo blago osmjehnule.

13. poglavlje
Najveća sreća

Danas, točno na ovaj dan, moja mama, je rodila još jedno dijete. Dobila sam brata. I tada se sve promijenilo. Paula i ja nismo mogle vjerovati. Bile smo tako sretne jer imamo brata. Za razliku od nas, kada je moj brat došao kući, on je imao potpuno plave oči te je imao skroz svjetlu kosu. Paula i ja smo imale smeđe oči te jako tamnu kosu. Kada smo ga vidjele, blago se nasmiješio. Naš brat je bio jako sladak. Paula je ionako željela brata. Naš brat zove se Vid. Vid je od sada sva sreća ovoga svijeta. Još dugo i dugo, naša obitelj je ostala sva sretna, zdrava, a Vid je ostao sladak još dugo vremena.

Lena Klepić, Zagreb