Petar Delić: Čekić čorba

Jednoga dana je soldat Marko došao kod mene u kuću. Bio je gladan, ali ja  nisam imala ništa za jelo. Soldat je rekao da će  skuhati  čekić – čorbu, ali ja nisam imala sve  sastojke. Morala sam ići do obližnjeg dvorca kod grofa Franje. Dobri grof Franjo nije imao čekić, ali je imao ostale sastojke. Trebali smo dalje tražiti.

Otišli smo do trgovine alata, tamo isto nisu imali čekić. Išli smo do druge trgovine alata, ali ni tamo nisu imali čekić.

Išli smo u tvornicu čekića, ali ni tamo ga nisu imali. Rekli su nam da ih više ne proizvode.

Bili smo jako žalosni i gladni, kad smo se sjetili da bi mogli otići do postolara Mije u obližnjemu selu. Pa postolar bi morao imati čekić!

Kad smo došli do postolara, imali smo što vidjeti! Imao je na desetke vrsta čekića. Zamolili smo ga da nam proda onoga što najmanje koristi. Dobili smo jednog malog sa smiješnom ručkom u obliku mladog mjeseca.

Zahvalili smo mu se i platili, te se uputili mojoj kući da zgotovimo čekić – čorbu. Sve smo sastojke što smo imali bacili u veliki tiganj i skuhali odličnu čekić – čorbu. Imala je malo čudan okus, ali smo je pojeli zajedno i bila nam je u slast.

Petar Delić, Pula