Mevludin Nesimi: Strah
U pol noći sanjao sam ja,
velike zube i crvena oka dva,
drhtale su mi usne jako,
budio sam se iz sna polako.
No prije buđenja stvorio sam se na pisti,
na rubu je bio plavi zrakoplov.
Rekao sam: “U igrici imam takav isti”.
Pored mene proletjele su strijele,
no začule su se neke riječi,
“Ustaj sine moramo roštilj peći!”
Rekao sam tati: “Ono čudovište iz sna, bilo je baš strašno.
Gledao me je nekoliko sekundi u čudu pa rekao: “Sine, dodaj mi to brašno”
Mevludin Nesimi, Pula