Dora Kovačević: Rekla – kazala

Opet mene s vama! Mene, i još jedne zgode koju mi je, naravno, baka pripovidala. Ah, šta volim te bakine divane. Baš ju je milina slušat. Tako mi je jedanput kazala i vu zgodu, veli – da se jako osramotila. Evo šta se desilo…

Bilo je ljeto, upržilo, što se kaže – ko u paklu, bar mi je tako divanila. I tako veli ona meni (što i sama znam!), da ona jako voli gledit s pendžera na drum. Kaže da je ondak pametnija i od, kako veli, ”njekog Guglea“ ili “ti čuda po kojima furtom nješta pritišćete“. I tako jedanput dok je bivala na pendžeru ne bil štogod načula, čuje ona da joj ćeru spominju. Kodak je njeko tamo reko da će ona – zamislite – pravit svatove! A baš je taman otišla za Njemačku, fino se zaposlila pa misli baka – možda si je njekog Švabu našla – nikad ne znaš! Kopka nju to što nije prvo njoj rekla, al dobro, bolje nek se sad uda dok je mlada, a ne ko Manda nevoljna pod stare dane. I sad, pomisli baka, da joj sigurno ni rekla da se ne troši i ne brine, al i da ne mora ona sve špremljat. Al baka ko baka! Ona je baš utupila cela se zauzet pa već kad zna – zašto ju ne bi i iznenadila. Krenila baka kupovat, mora joj nješta prikazat. Ondak se sjetila da će sigurno po mladu (moju mamu!) morat doć kod nje jer živi u Njemačkoj. Spremila baka sve: nabavila kobasice, kulinove, kolače…. Pripremila i trpezu već da sve bude spremno kad joj ćera dođe. Al kad je mama došla, unišla u avliju pa se stala čudom čudit. Pita ona baku: ”Šta je sad vo? Praviš svatove? Šta si se tako fino naredila?” Pofali se baka i veli: ”Pa čestitam, a ja ti, evo, sve već spremila za svatove, da ne moraš sama kad imaš i tako već puno briga.” Eee, sad tek mojoj mami ništa nije bilo jasno. I pita ona baku kake svatove spominje sad i na čemu joj čestita kad će ona samo bit kuma jednoj drugi. Veli baka mami da je Mara rekla da joj je Ana kazala kako je čula od Katice da moja mama ima svatove. Ondak je razumila baka šta je bilo. Sigurno i’ je krivo skužila, možda su one pričale da mama iđe u svatove a ne da i’ sprema. I tako vam se moja baka, jadna ne bila, osramotila prid celom ulicom. Već je svima ispripovidala za mamu i za svatove, šta će sad svit kast…

Eto, nješta sam i naučila iz te bakine sramote. ”Božem prosti”, veli baka, ”ubuduće pazi i dobro slušaj da ne bi i kod tebe bilo – rekla, kazala.”

Dora Kovačević, Bošnjaci