Jorja Kogej: Sladoled kod ćelavog sladoledara

U jednoj velikoj kući živio je jedan dječak koji se zove Marko. Jako je volio jesti sladoled. Danas je odlučio da će ga popodne jesti. Cijeli dan je razmišljao koji će okus sladoleda uzeti.

Napokon je došlo popodne. Marko je otišao u njegovu omiljenu slastičarnicu kod ćelavog sladoledara. Primijetio je da nema njegovog omiljenog sladoleda od karamele. Odlučio je uzeti lješnjak. Ćelavi sladoledar pozorno je slušao što mu Marko govori. Marko mu je rekao da želi dvije kugle sladoleda od lješnjaka. Sladoledar je primijetio da Marko obožava sladoled. Odlučio je da će ga upitati želi li biti slastičar. Marko je sladoledaru rekao da želi imati svoju slastičarnicu sa svim okusima sladoleda.

Sladoledar je Marku ponudio da pokuša staviti svoju kuglu sladoleda na kornet. Marko je bio jako sretan. Već se zamislio kako će jednog dana biti najpoznatiji slastičar u gradu s najboljim sladoledima. Sladoledar mu je dao najposebniju žlicu za sladoled kako bi mogao lakše staviti sladoled u kornet. Marko nije znao što ta žlica može. Ćelavi sladoledar je sam napravio tu žlicu. Žlica je ispustila otrovni preljev od čokolade kako se ne bi primijetilo da je to zapravo otrov. Marko je pitao sladoledara može li staviti na vrh sladoleda čokoladne mrvice. Ćelavi sladoledar je rekao da može.

Kada je cijeli sladoled bio gotov, Marko je odlučio da će pitati sladoledara koliko košta sladoled. Ćelavi sladoledar mu kaže da sladoled košta kao i svaki drugi s dvije kugle, četrnaest kuna. Marko mu je platio. Nakon toga su još malo razgovarali o sladoledu. Marko je napokon odlučio otići kući.

Kada je izašao iz slastičarnice, odlučio je napraviti ono što i uvijek, pomirisati sladoled. Pošto je Marko bio sedmi razred osnovne škole, bio je jako dobar u kemiji. Kada je pomirisao sladoled, Marku je počelo mirisati i smrdjeti na sve kemikalije koje on koristi u školi na satu kemije. Odlučio je da će brzo otići kući u svoju sobu i proučiti što je u sladoledu.

Sjeo je na stolicu i uzeo kapljicu sladoleda zajedno s mrvicama i preljevom te stavio u malu epruvetu. Analizirao je svaki sastojak iz sladoleda i primijetio da je u preljevu otrov. Brzo je sladoled bacio u smeće, ali je ostavio tu kapljicu kao dokaz.

Pozvao je policiju k sebi kući. Pokazao im je analiziranu kapljicu sladoleda i rekao gdje je kupio sladoled i što se dogodilo u slastičarnici. Policija je došla u slastičarnicu kod ćelavog sladoledara te ga uhapsila. Marku su dali pohvalu. To je sve stiglo do Markove razrednice, učiteljice iz kemije koja ga je odmah jako pohvalila i zaključila mu peticu za cijelu godinu. Marko je bio sretan što se nije otrovao otrovnim čokoladnim preljevom i što je ćelavog sladolednog prevaranta otkrio policiji.

Jorja Kogej, Pula