Anonimne misli o trenutku

Kažu da sam mnogo karizmatična osoba, a ja mislim da sam samo osoba s nekim nedostatkom. Ne znam. Dan je tako tužan. Čak nemam ni volje danas za bilo čim iako iskorištavam svaki dan koji mi Bog da. Među ljudima vlada strah i panika zbog virusa, a meni svejedno jer, nekako, nije mi do tog hoću li se zaraziti ili ne, više me zabrinjava taj osjećaj nekog nedostatka iznutra koji me uguši. Možda će se dogoditi nešto loše, možda mi netko fali ili je možda samo takav dan. Sve je pod upitnikom, sve je možda, možda pogoršava taj moj osjećaj iznutra, ništa nije sigurno.
Da li će ovaj osjećaj preraste ili će tu da bude prisutan zauvijek?