Erik Prepelić: Mislim, dakle jesam?

Sjedim i  čistim ribu. Kapljice krvi padaju. Ispirem ribu slanim morem. U njega pada vatra sunca. More je bistro. Obrati mi se on:

„Jesi?“ ,  upitao je.

„Nisam“, odgovaram.

„Ali tu si“, ogovori kao da je nesiguran.

„Ne nakon učenja. Nije stalno. Putuje“, odgovaram.

„Čiji si“,  upita.

„Koji jesam“,  odgovaram.

„No, rekao si kako nisi“,  reče mi.

„Ipak mislim da nisam, dakle jesam. Samo putujem“,  kažem.

Jesmo li?

Ja i ja gledamo lica u moru.