Otmičar iz sjene

Sve je počelo kad smo moja prijateljica Anna i ja otišle u park.
Jedan čudan čovjek nas je promatrao jezivim pogledom i smrznule smo se od jeze koja nam je prošla kroz tijela.
Anna me pitala – ”Sara čini li mi se ili nas onaj čovjek promatra?”
”Ne čini ti se, mislim da je bolje da se vratimo kod mene doma!”
”U pravu si, bolje je da se vratimo”-odgovorila je Anna izbezumljeno.
Krenule smo brzim korakom, nismo trčale,  ali nismo ni normalno hodale.
Kad sam se okrenula vidjela sam da je taj čovjek nestao i rekla sam:
”Anna pogledaj nema ga više…!!”
”Što?”
”Bolje da se vratimo kod mene prije nego što padne mrak”
”Potrčimo malo”-odgovorila je ona uplašeno
Došle smo u moju kuću i bilo nam je čudno što nije bilo nikoga ondje.
Nakon par minuta sam se sjetila da su mama i tata otišli u dućan.
Sakrile smo se u mojoj sobi i čekale da se moji roditelji vrate.
Kada su se vratili nismo im ništa ispričale jer smo mislile da je to samo neka slučajnost.
Nakon par dana kada sam se vratila iz škole u našoj kući je bila policija i rekli su da je Anna nestala.
Ja sam sjela u fotelju i razmišljala da nije možda onaj čovjek upleten u to.
Ispričala sam baš sve policiji i oni su sve do zadnjeg detalja upisali u mali blokić.
Nisam mogla izdržati, rasplakala sam se i tiho šaptala – ”Ja sam kriva za sve!”
I naravno moja mama sve čuje i sve zna pa tako je čula i ono što sam ja rekla pitala me – ”Zašto govoriš da si ti kriva za to što se dogodilo?”
Odgovorila sam – ” Da ja nisam Annu natjerala da ide u park sa mnom onaj čovjek nas ne bi vidio ”
”Dušo, nije ni sigurno da je on upleten u to, zar ne policajče?”
”Naravno tek smo pokrenuli istragu možda je ona samo pobjegla od kuće!”
”Ona nikad ne bi pobjegla od kuće”- odgovorila sam i mislila u sebi pronaći ću ju uz pomoć policije ili bez nje.
Nakon što je policija otišla počela sam istraživati o tome i našla pravi identitet tog čovjeka koji nas je jezivo promatrao.
Taj čovjek se zove Harold Shipman, to je jako jezivo zato što se tako zvao i jedan doktor koji je bio serijski ubojica.
Jako jezivo, zar ne ???
Tjednima sam istraživala tog čovjeka, ali on kao da je u srednjem vijeku zato što nema niti jednu društvenu mrežu.
”ČEKAJ nešto sam vidjela”- rekla sam sama sebi.
”BINGO”- našla sam njegov Facebook i izgleda da je on profesor.
Čula sam da netko kuca na vrata, mama je otvorila i to je bila policija.
Upitala sam – ”Policajče jeste li pronašli nešto?”
”Jesmo i svi dokazi vode do toga da je ona pobjegla od kuće.”
”LAŽETEEEE!!”- u sebi sam vrištala i gledala u pod.
Mama je vidjela da nešto nije u redu i pitala me-” Što je bilo dušo?”
Odgovorila sam – ”Ništa sve je OK!”
”Policajče, jeste li sigurni da je to točno?”-upitala je mama jer je poznavala Annu skoro kao i ja.
”Jesmo”- odgovorio je policajac.
”Jeste li našli nešto o onom čovjeku?”-upitala sam.
”Ne, taj čovjek kao da ne postoji, nema čovjeka koji pristaje tom opisu”- rekao je.
”U redu”- pokušala sam glumiti da sam razočarana i gledala sam u pod.
”Ne brini se Sara, naći ćemo je.”-rekao je policajac.
Izašli su, a ja sam brzo otišla po laptop i pokazala mami što sam pronašla.
”Dušo, što je ovo?”- upitala me.
”To je onaj čovjek koji nas je promatrao”-odgovorila sam.
”Sigurna si?”- upitala me.
”MAMA, 100% sam sigurna”- rekla sam.
”U redu”- odgovorila je. ”Razgovarat ćemo o tome sutra zato što sad moraš ići spavati i sutra u školu.”
”Pa nakon škole me vi pokupite i idemo baki”-odgovorila sam.
”Tako je, odi sada u krevet. Laku noć mila!”
”Laku noć”- rekla sam, ali naravno nisam mogla zaspati, razmišljala sam o svemu.
Zaspala sam nakon sat vremena.
Kad sam se probudila, spremila sam se i otišla u školu .
Došla sam u školu i pronašla svoje prijateljice Nataliju i Anu Mariju. One su mi rekle da ćemo dobiti novog profesora iz
kemije. Vidjela sam Luku, u njega sam zaljubljena, ali Anna je jedina koja zna za to. Cure su me zezale jer izgleda da im se Anna izbrbljala, ali to je oke.
”Cure moram vam nešto pokazati!”-rekla sam.
”Što to?”- upitala je Natalija.
”Nešto o Aninome nestanku”- odgovorila sam šapćući.
”Stvarno????”- upitale su u isto vrijeme.
”DA!”- odgovorila sam. ”Gledajte ovo!”
”Tko je to?”-upitala me Ana Marija.
”Onaj čovjek o kojemu smo vam Anna i ja pričale prije nego li je nestala.”- odgovorila sam i jeza je prošla kroz mene kao onaj put kad smo ga ugledale u parku.
”Onaj koji vas je promatrao ?”- upitala je Natalija.
”Da!”- odgovorila sam uplašeno. ”Bolje da sad odemo na kemiju, zanima me tko je novi profesor!”
”U redu!”- odgovorile su,
Ušle smo u učionicu i zauzele mjesta. Kada je počeo sat ušao je profesor i ja sam se zaledila. Okrenula sam se curama i rekla: ” Ovo ne može biti istina, to je ON! Cure, bojim se!”-prošaptala sam.
”Dobar dan djeco, ja sam vaš novi profesor, moje ime je Harold Shipman.”
Svi smo rekli u isto vrijeme -”Dobar dan!”
Morali smo se predstaviti, prvo je bila Natalija pa tako po redu. Došao je red na mene. ”Ja sam Sara”.
Nakon što smo se svi predstavili profesor nas je razmjestio: Natalija je sjedila s Markom, Ana Marija s Nikolom, a onda je došao red na mene.
”Sara, je li tako?”- upitao me profesor.
”Da!”- odgovorila sam.
”Ti sjediš s Lukom.”
Ja sam vrištala u sebi ”TOOOO”, ali i dalje mi se nije sviđao profesor. Luka i ja smo sjeli u zadnju klupu. Pokraj nas su bili Natalija i Marko, a ispred nas Ana Marija i Nikola.
Luka me upitao – ”Jesi li dobro zbog ovog što se događa s Annom, koliko znam vi ste si BFF?”
”Da, ona mi je BFF, pokušavam se držati. Hvala što si pitao.”- odgovorila sam.
Uspjela sam preživjeti kemiju bez da mi nešto izleti. Nakon što je bila gotova kemija i povijest našla sam se s Anom, Marijom i Natalijom u glavnom hodniku.
”Cure, bojim se iskreno, taj psihopat je u našoj školi.”- rekla sam tiho.
”Ne brini se, mi ćemo te štititi!”- odgovorile su.
Došao je Luka i njegova ekipa.
Luka me upitao – ”Možemo li pričati nasamo?”
”Naravno!”- odgovorila sam.
”Je li tebi čudan novi profesor iz kemije?”-upitao me.
”Paaaaa…”- suzdržavala sam se da ne izbrbljam sve.
”Ili mi se samo čini?”- rekao je.
”Ne čini ti se!”- odgovorila sam.
”Ok…Ako ti treba kakva pomoć možeš računati na mene!”- rekao je.
”Hvala ti, to mi puno znači!”- odgovorila sam.
Luka je odlazio, ali se vratio i pitao me -”Hoćeš li ići na utakmicu u petak, za 2 tjedna je, ali svejedno?”- to me pitao zato što je on u nogometnoj momčadi.
”Zavisi želiš li da dođem.”- odgovorila sam.
”Naravno, što više ljudi to bolje!”- rekao je.
” U redu, reći ću i curama da dođu.”- rekla sam.
”Super!”- odgovorio je.
Kada sam se vratila cure su me pitale i sve sam im ispričala. Pod velikim odmorom kroz prozor sam vidjela profesora iz kemije kako ulazi u neki čudni auto.
”Cure pogledajte!”- rekla sam i one su gledale sa mnom.
Odjednom je Luka stigao – ”Buuu!”
”Nemoj, nije smiješno!”- rekla sam i čulo se malo ljutnje u glasu.
”Sorry, kojeg slatkog dečka sada gledate?”- rekao je i kolutao očima.
”Gledamo profesora Shipmana!”- odgovorila sam.
”Nisam znao da vam se sviđaju stariji!?”- odgovorio je skoro valjajući se na podu od smijeha.
”Prestani!”- odgovorila sam bijesna.
”Oke oke!”- rekao je ozbiljan.
”Profesor Shipman je ušao u neki čudan auto.”- rekla je Natalija.
”Imam ideju! Što ako osnujemo klub? ”- odgovorio je Luka gledajući u mene.
”Klub u vezi čega?”- upitala sam.
”U vezi Aninoga nestanka!”- odgovorio je odvažno.
”Ja sam za. Cure, što kažete?”-upitala sam.
” Može!”- odgovorile su u isto vrijeme.
Odjednom je došla Lukina ekipa i rekli su da oni žele sudjelovati, a u toj ekipi su bili Nikola, Marko i Leon.
”Zašto ne?”-odgovorila sam.
”Kada i gdje se nalazimo?”- upitao je Luka.
”Hmmmm…”-razmišljala sam na glas.
”Možda kod tebe, Sara?”- rekla je Ana Marija.
”U redu, ali reći ćemo da je to klub za matematiku ili tako nešto. Može?”- odgovorila sam nesigurno.
”Može!”- odgovorili su svi u isto vrijeme.
”Ali kada?”- upitao je Leon.
”Ne znam, javit ću vam poslije.”- odgovorila sam.
”U redu!”- rekli su.
Sjeli smo svi zajedno u fizici i brbljali. Nakon tog napornog školskog dana svi smo čekali ispred škole, neki su čekali svoje roditelje, a neki su čekali braću i sestre da završe s nastavom.
”Bok ljudi!”- rekla sam ulazeći u auto.
”Dušo, što je bilo, šutljiva si?”- upitala me mama.
”Sve je ok!”- rekla sam odvažno čak iako to nisam mislila.
Došli smo kod bake i ona me počela grliti.  ”Sunce moje, žao mi je zbog toga što se događa s Annom, kako si?”-upitala me baka.
”Pa dobro, koliko dobro mogu biti, hvala na pitanju.”- odgovorila sam iskreno.
”Mama?”- rekla sam.
”Da? Što je bilo?”- upitala me.
”Mogu li moji prijatelji ponekad doći da učimo za sve pošto sljedi sada mnogo ispita?”- upitala sam.
”Naravno!”- rekla je.
”Kada ?”- upitala sam sa srećom u glasu.
”Bilo kada, ali ne kasno po noći!”- odgovorila je.
”Hvala, to će mi maknuti pažnju s ovoga što se događa!”- rekla sam i zagrlila ju.
Brzo sam otišla po mobitel i poslala poruku u grupu koju smo napravili.
Ta poruka je zvučala ovako – ”Ljudi, roditelji su mi rekli da možete doći bilo kada, ali ne kasno po noći.”
Kada sam se vratila kući otišla sam ravno u sobu i pričali smo svi zajedno u grupnom video pozivu. Dogovorili smo se za sve… Svaki dan u 3 sata popodne se nalazimo kod mene. Otišla sam spavati u 11 i probudila se u 2:30 ujutro, imala sam noćne more,  ali sam opet uspjela zaspati sve dok me budilica nije probudila. Brzo sam se spremila i otišla u školu.
”Sara, jesi li dobro?”- upitala me Natalija.
”Jesam, samo nisam dobro spavala, imala sam noćne more!”- odgovorila sam tužno.
Svi su došli do nas i vidjeli kako me Natalija tješi. ”Sve će biti u redu!”- rekla je Natalija.
”Što se događa, što je bilo?”- upitao je Leon.
”Imala sam noćne more.”- odgovorila sam.
Dolazi Luka i upita me –  ”Sara, jesi li dobro? Što je bilo?”
”Dobro sam!”- odgovorila sam.
”Imala je noćne more!”- rekla je Ana Marija.
Odjednom mi je zazvonio mobitel.
”Halo!”- rekla sam.
”Sara!”- čuo se glas.
”Annaaa, jesi li to ti?”- upitala sam i rasplakala sam se od sreća što je živa.
”STAVI NA ZVUČNIK!!!”- rekao je Luka.
”Evo!”- odgovorila sam.
”Sara, bojim se!” -rekla je Anna tiho.
”Smiri se, pronaći ćemo te, gdje si?”- upitali smo Luka i ja u isto vrijeme.
”Ne znam, u tome je problem…”- odgovorila je Anna i odjednom se prekinuo poziv.
”Sara, bar znamo da je živa!”- rekao je Nikola.
”Moramo ju pronaći.”- prošaptala sam i onda se srušila, ali me Luka uhvatio.
”Odite po profesoricu!”- rekao je Luka i stavio me da sjednem.
”Donest ću ti malo vode!”- rekla je Natalija.
”Mi ćemo ostati s tobom!”- rekla je Ana Marija gledajući u Luku.
Od jednom sam se probudila u bolnici.
”Mama, što je bilo?”- upitala sam.
”Zvali su nas iz škole i rekli su da si se onesvijestila.”- rekla je zabrinuto.
”Anna me nazvala’!’- rekla sam glasno.
”Jesi li sigurna?”- čula sam glas s druge strane prostorije i to je bio policajac.
”Jesam!”- odgovorila sam. ”Ako vam išta znači uspjela sam snimiti većinu poziva!”
”To nam zapravo puno znači, pusti snimku ako možeš.”- rekao je policajac.
”Naravno!”- odgovorila sam.
Poslušali smo snimku.
”Jeste li čuli ovo?”- upitala sam.
”Što to, dušo?”- upitao me tata.
”Pozorno poslušajte opet!”- odgovorila sam.
Pustila sam opet snimku.
”Glas u pozadini!”- rekao je policajac.
”Točno!”- rekla sam.
”Dobro, sada se odmaraj! Imam sve što mi je potrebno.”- rekao je policajac izlazeći.
Nakon što je policajac otišao ušla je doktorica i rekla -”Sve će biti u redu!”
”Hvala na pomoći!”- odgovorili su mama i tata u isto vrijeme.
Doktori su me pustili kući i rekli su da se odmaram još 1 dan. Ja sam taj dan provela istražujući na laptopu, gledala sam posvuda na internetu i na svim stranicama koje služi policija. Došla je pošta za mene pa me mama pozvala, ja sam uzela svoju poštu i otišla u sobu. Jedna omotnica je bila ona koju su mi poslale Natalija i Ana Marija o onome što su pronašle i evo što piše u tom pismu – ”Draga, nadam se da si se dovoljno odmorila jer sada moramo punom parom tražiti tragove, našle smo nešto čudno o profesoru Shipmanu, prošle godine je bio zaručen, ali je njegova zaručnica nestala i nikada ju nisu našli… PS: Luka se jako brine za tebe!”
Krenula sam otvoriti i drugu omotnicu, kada sam ju otvorila našla sam neko čudno pismo u kojem je pisalo -”Nije vam dobro gurati nos tamo gdje mu nije mjesto, mogli bi ostati bez njega ili bez cijele glave!
PS: Da nisi više nikad kontaktirala Annu!”
”Jako čudno, da nije možda Shipman to poslao ako ju je on stvarno oteo?”-pomislila sam. Otišla sam spavati. Kada sam se probudila ujutro spremila sam se za školu i uzela oba dva pisma sa sobom. Kada sam došla u školu vidjela sam sve na okupu i upitala ih -”Što se događa?”
”Jesi li i ti dobila ovakvo pismo?”- upitao me Marko.
”Da, čekaj da ga izvadim.”- rekla sam.
”Evo..”- odgovorila sam -”ČEKAJ! To je krivo pismo, evo mojega! ”
”Samo na tvojem pismu piše PS: Da nisi više kontaktirala Annu!”-rekao je Leon.
”Samo na tvojem uopće ima PS. ”- odgovorila je Ana Marija i prošla je jeza kroz mene.
”Zašto sam se ja upravo naježila? Imam osjećaj kao da se opet nalazim u parku”- rekla sam -”Nikako da maknem taj trenutak iz glave.”
”Vjeruj mi, s nama si sigurna!”- rekao je Luka i primio me za ruku, kada sam ga začuđeno pogledala pustio mi je ruku.
”Ljudi ovo je stvarno jezivo,  tek sam sada vidjela, svi imamo ožiljke na istom mjestu.”- rekla sam -”Ali mojeg ožiljka nikad prije tu nije bilo.”
”Ni mojeg!”- rekla je Ana Marija.
”Ni mojeg!”- rekli su svi ostali u isto vrijeme.
”U redu, pričat ćemo o svemu tome poslije, sad imamo kemiju.”- odgovorila sam.
”Da.”- rekao je Marko tužno.
Svi smo sjeli na svoja mjesta, kada je profesor ušao Luka me primio za ruku i rekao -”Ne boj se! ”
”Hvala!”-odgovorila sam.
”Ljudi, znači danas u 3 kod mene?”- upitala sam.
”Da!”-odgovorili su.
Još jedan školski dan je završio. Cure su prve stigle kod mene i pričale smo.
”Sara, je li se meni to učinilo ili ste se Luka i ti držali za ruke pod kemijom?”- upitala je Ana Marija.
”Bojala sam se pa me primio za ruku da se više ne bojim.”- odgovorila sam i začudila se u to što sam upravo rekla.
”Razumiješ li sad o čemu ti govorimo?”- pitala me Natalija.
”Da,”- rekla sam pomalo tužno -”sviđa mi se, ali nije pravi trenutak uz to što se događa s Annom.”
”Imamo novi par!”- rekla je Ana Marija zezajući me.
”Ana Marija, što je s Nikolom?”- zezala sam ju, a Natalija se počela smijati. ”Natalija a što je s tobom i Markom?”
”Mislim da mi se sviđa!”- rekle su u isto vrijeme.
”Opa, imamo 2 nova para!”- rekla sam i smijala se.
Čula sam zvono i otišla sam otvoriti.
– ”U pravi tren, mi ćemo još tu zaspati!”- rekla sam.
” Ne vjerujem ti baš, vidi ih kako se smiju!”- rekao je Luka.
”Jesmo li sada svi tu?”- pitao je Nikola.
”Jesmo!”- odgovorila sam.
”Od kuda ti ta ploča?”- upitao me Leon.
”Pravi detektiv uvijek mora biti spreman.”- našalila sam se.
”To je istina!”- rekao je Marko.
”Luka, možemo li malo nasamo razgovarati?”- upitala sam ga.
”Naravno!”- odgovorio je.
”Imam molbu!”- rekla sam.
”Koju?”- rekao je.
”Možeš li pitati Marka i Nikolu tko im se sviđa ?”- upitala sam.
”Opa, znači ciljaš na dvojicu!”- našalio se -”samo se šalim, naravno pitat ću ih!”
”Hvala ti!”- odgovorila sam.
”I tko se kome sviđa?”-upitao je.
” Ana Marija i Nikola, Natalija i Marko.”- odgovorila sam.
”Super, a ja?”- upitao je i uhvatila me nervoza.
”Dođite!”- rekla je Natalija.
”U pravi tren!”- pomislim u sebi.
”Znači što sve imamo?”- upitala sam.
” Harold Shipman i njegova zaručnica, Annin poziv…”- odgovorio je Luka.
”I tajanstveni glasovi u Anninom pozivu!”- dodala sam.
”Kakvi glasovi?”- upitao je Leon.
”Slušajte!”- odgovorila sam i pustila snimku.
”Čujete li?”- rekla sam.
”Da, sad čujem!”- odgovorio je Nikola.
”Ti si genijalna!”- rekao je Luka.
”Hvala!”- rekla sam začuđeno.
”Našla sam program koji uspoređuje glasove na internetu,”- rekla sam -”onaj dio gdje se jasno čuje u snimci sam izrezala i usporedit ću sa snimkom Shipmanova glasa.”
”Kako sve to znaš?”- upitao je Leon.
”Pa zapravo je jako lako.”- rekla sam i svi su me začuđeno pogledali.
”Ne gledajte me tako!”- rekla sam.
”Evo rezultata!”- rekao je Marko.
”Trebate li što za piti ili tako nešto?”- upitala je mama.
”Ne treba, hvala!”- rekla sam.
”Iiiiiiiii evo ga! ”- rekla je Natalija.
”Kako se ovo čita?”- rekao je Leon.
”Lako je…”- rekla sam i Luka je rekao -”Samo reci rezultate!”
”Okeeee, da vidimo sve se podudara, to je Shipmanov glas!”- rekla sam.
”Ali nemojte još slaviti, tu je još jedan glas, zar ne?” – upitao je Leon.
”U pravu si!”- rekla je Ana Marija.
”Čiji bi glas to mogao biti?”- upitao je Nikola.
” Možda Shipmanove nestale zaručnice?”- rekla sam.
”Ti odmah sada možeš postati detektivka, znaš baš sve!”- rekao je Luka.
”Ne znam ni upola toliko koliko pravi detektivi znaju.”- odgovorila sam.
”Idemo u moju sobu da ne smetamo tu!”- rekla sam.
”Može!”- rekli su svi istovremeno.
Premjestili smo sve u moju sobu. ”Hoćemo li se bar malo odmoriti od ovoga?”- upitao je Marko.
”Zašto ne,”- odgovorila sam -”ali samo malo!”
”Hoćemo istina ili izazov?”- upitao je Leon.
”Može!”- rekla sam malo uplašeno.
”Tko koga prvi pita?”- rekao je Nikola.
”Neka Sara prva!”- rekao je Luka i namigivao mi i znala sam da je to prilika da pitam Marka ili Nikolu.
”Može!”- svi su se složili.
”Nikola, tko ti se sviđa?”- upitala sam.
”Moram li reći?”- upitao je.
”Bar mi šapni!”- rekla sam.
”Ana Marija!”- rekao je.
”Oke,”- prošaptala sam -”Nikola reci joj, vjeruj mi isplatit će ti se!”
”Oke….”- rekao je Nikola – ”Ana Marija možemo li pričati nasamo?”
”Naravno!”- odgovorila je i izašli su iz prostorije.
”Tko je sljedeći?”- upitala sam.
”Mogu ja?”- rekao je Luka.
”Što kažete?”- upitala sam.
” Može!” – rekli su u isto vrijeme.
”Oke, Marko, istina ili izazov?”- upitao je.
”Istina!”- odgovorio je Marko znajući što će se dogoditi.
”Tko ti se sviđa?”- upitao je Luka.
”N…Natalija”- rekao je Marko.
”Mislim da trebate popričati!”- rekla sam.
”Oooooke!”- rekla je Natalija začuđeno.
Kada su oni izašli Luka i ja smo slavili.
”Sad je red na meni izgleda.”- rekao je Leon.
”Da!”- rekli smo u isto vrijeme.
”Luka, istina ili izazov?”- upitao je Leon.
”Neću biti kao drugi, izazov!”- odgovorio je.
”Poljubi Saru!”- prošaptao je Leon.
”Ti kužiš da sam ja to čula,”- odgovorila sam smijući se -”ja sam kao moja mama, sve čujem i sve znam!”
Luka se približio Leonu i rekao nešto toliko tiho da nisam uspjela čuti.
”U redu!”- odgovorio je Leon i u tom trenu su svi došli natrag.
”Što si rekaoooo?”- upitala sam.
”Neću ti reći…”- odgovorio je Luka.
”Imamo li sada 2 nova para?”- pitala sam smijući se.
”Možda….. da!”- odgovorili su svi u isto vrijeme.
”Daj pet, Luka!”- rekla sam.
Dao mi je pet i onda sam ga primila za ruku i govorila -”Što si rekaoooooo?”
”Dobro, dosta vas dvoje, nemojte se tu zaklati, trebamo vas da nađemo Annu, a onda se možete zaklati!”- rekao je Leon smijući se.
”Oke!”- rekla sam malo tužno.
”Čekaj, nešto mi je palo na pamet!”- rekla sam hiperaktivno.
”Što to?”- upitali su me svi u isto vrijeme.
”Da se nije Leon zaljubio u Annu?”- rekla sam smijući se.
”Ne zezaj me!”- rekao je crveneći se.
”Znači jesi, samo pitam!”- rekla sam.
”Jesam…”- odgovorio je tiho.
”Pa to je dobro,”- rekla sam – ”bar nije neka budala zaljubljena u nju.”
”Hvala ti što ne misliš da sam budala.”- rekao je Leon zezajući me.
”Dobro, dosta detektiva za danas.”- rekla sam.
”Prekosutra je utakmica, zar ne Luka?”- upitala sam.
”Što, a da da, prekosutra je utakmica.”- rekao je zamišljeno.
”Što je njemu?”- prošaptala sam.
”I ja jako dobro čujem Sara!”- rekao je Luka.
”Oke, ali stvarno što ti je?”-upitala sam.
”Ništa, sve je ok!”- rekao je nesigurno.
Srušila sam se na krevet.
”Jesi li dobro?”- upitala je Ana Marija.
”Jesam, sve je ok,”- odgovorila sam -”ali kao da su mi se zajednička sjećanja s Annom prikazala pred očima, jako mi nedostaje.”
”Pronaći ćemo je!”- rekao je Luka gledajući me u oči.
”Čekaj, to je bilo dobro što mi se to prikazalo zato što sam se sjetila gdje bi mogla biti!”- rekla sam jako sretno.
”Stvarno?”- upitali su me u isto vrijeme.
”Da,”- rekla sam -”da bar možete prespavati jer se iskreno jako bojim!”
”Meni su moji i rekli da uzmem sve stvari pa sam uzela tako da imam i knjige za sutra i odjeću.”- rekla je Natalija.
”I meni!”- rekli su svi u isto vrijeme.
”Super!”- idem samo reći mami i tati.
Otišla sam u prizemlje.
”Mama,”- rekla sam umorno -”mogu li moji prijatelji prespavati ovdje?”
”Naravno ako imaju odjeću i sve onda mogu!”- odgovorio je tata umjesto mame.
”Hvala, oni imaju sve tako da mogu, laku noć volim vas!”- odgovorila sam sretno.
Okrenula sam se, vidjela sam Luku kako me gleda s vrha stepenica, pravila se da nisam ništa vidjela i krenula sam gore. Kada sam ušla rekla sam -”Možete ostati!”
”Super, sada nam reci plan!”- rekao je Nikola.
”U redu, znači ona je možda u jednoj kolibi kod koje smo se igrale kao male,”- govorila sam i prisjećala se tih trenutaka – ”lovile smo leptire, radile hranu od blata… ”
”Nemoj biti tužna, pronaći ćemo je!”- rekao je Luka.
”Hvala, uglavnom mogla bi biti u toj kolibi i točno znam kako neprimjećeno doći do tamo!”- rekla sam.
”Kako?”- nestrpljivo me pitao Leon i svi su gledali u mene.
”Ako neće policija djelovati onda ćemo mi!”-  odgovorila sam i objasnila im cijeli plan.
”To je genijalno!”- rekao je Luka.
”Hvala, sada još samo treba to izvesti.”- odgovorila sam.
Luka je došao do mene i pitao me -”Možemo li pričati ?”
”Naravno!”- odgovorila sam i svi su izašli iz sobe.
”O čemu želiš pričati?”- rekla sam to znajući odgovor na to pitanje.
”O nama…”- rekao je tiho.
”Mislim da znam o čemu pričaš.”- odgovorila sam.
”Daaa…”- rekao je.
”Nije sada pravi trenutak, možemo li pričati nakon što nađemo Annu?”- upitala sam tužno i zabrinuto.
”Naravno, ali samo jedna stvar…”- rekao je i bio je čudan.
”Koja…”- nije mi dopustio da dovršim rečenicu.
POLJUBIOOOO ME! Mislila sam u sebi ”napokon ”, ali naravno nisam rekla.
”Okeeee…”- rekla sam sretno i začuđeno.
”Bar više nećeš razmišljati o Anninom nestanku!”- rekao je Luka smijući se.
”Možete ući, ne trebate više prisluškivati!”- rekla sam smijući se.
”Kako si znala?”-upitala me Ana Marija.
”Pa jednostavno, zato što vas poznajem…”- i onda je Luka uletio -”…i čuli smo kako se svađate tko će biti do vrata da bolje čuje…”
”Izvršio si izazov!”- rekao je Leon.
”Ali to nije bilo samo radi izazova…”- odgovorio je Luka.
”To je tako slatko!”- rekla je Natalija.
”Želi li netko gledati kakav film?”- upitala sam da ih skrenem s teme.
”Može.”- rekao je Luka.
”Zašto ne?”- rekao je Nikola.
”ALI PRIJE TOGA….”- govorila sam smijući se -‘pošto ste vi novi parovi morate se poljubiti!”
”Okee!”- rekli su.
POLJUBILI SU SEEEE!
”Slatko….”- rekla sam i pogledala u Luku na trenutak.
”Kako vam se čini plan za spašavanje Anne?”-upitala sam.
”Super!”- odgovorili su mi.
Svi smo otišli spavati. Ujutro smo se probudili i spremili za školu. Krenuli smo pješice u školu zato što nije bila daleko, ali se odjednom pojavio bijeli kombi i povukli su me unutra.
”UPOMOOOĆ!!!”- vikala sam i vidjela ih kako trče prema meni i pokušavaju me spasiti, također sam vidjela i suze u Lukinim očima. Bili smo u pravu, to je bio profesor Harold Shipman i njegova nestala zaručnica.
”Ti si mozak operacije, tako da smo samo tebe uzeli, mogli smo sve njih, ali nema dovoljno mjesta u kombiju.”- rekao je Shipman kreveljeći se.
”Gdje je Anna?”- upitala sam.
”Vodimo te k njoj!”- rekla je ta žena.
Bilo je jako jezivo u tom kombiju, mislim nisam skoro ništa vidjela, ali koliko sam uspjela vidjeti bilo je čak i oružja. Nismo dugo putovali, ne znam koliko, ali manje od sat vremena. Većinom je put bio oke, ali bilo je malo skretanja.
I kada smo bili blizu mjesta gdje su držali Annu stavili su mi nešto na glavu, nekakvo platno ili tako nešto. Napokon su me doveli k Anni nakon nekog vremena, ali svejedno. Uzeli su mi ruksak, ali mobitel nije bio u ruksaku. Bile smo zatvorene u nekom podrumu u jezivoj staroj kući koja se nalazila blizu škole, blizu svega, ali nas nisu pronašli.
Ta prostorija nije ni bila jako mračna, imala je 2 kreveta koja su zapravo lijepo izgledala i bilo je tamo nekih čudnih stvari kao noževa, nekog oružja ili tako nečega na zidovima i to nije bilo sve, tamo je bio jedan čudan ormar. U tom ormaru je bio popis svih Shipmanovih žrtava, bilo ih je najmanje 60! NAJMANJE! ”Jezivo!”- pomislila sam u sebi.
”Sara jesi li to ti?”- prošaptala je Anna.
”Jesam!”- odgovorila sam i otišla do nje.
”Kako si?”- upitala sam ju.
”Pa dobro osim što me je neki psihopat zatočio…”- rekla je sarkastično.
”Iiiii što je sve novo?”- upitala me.
”Reći ću ti kada pobjegnemo odavde!”- odgovorila sam šapćući.
”Kako ćemo se izvući?”- upitala me.
”Pogledaj u ovaj ormar, tu su djeca stara 6 godina, 15 godina… ovo sve su njegove žrtve, čak i starice od 60 godina… a on je naš učitelj iz kemije……”- rekla sam.
”Štoooo, on je naš učitelj iz kemije?”- upitala me zbunjeno.
”Nažalost…”- rekla sam tužno- ”Luka se vjerojatno jako brine kad sam mu vidjela suze u očima.”
”Ti i Luka…NAPOKON!”- rekla je smiješeći se.
”Nismo zajedno…”- rekla sam tužno.
”Nego?”- upitala me.
”Objasnit ću ti kada se izvučemo odavde.”- rekla sam.
”Oke…”- rekla je razočarano -”…ali mislim da ćemo biti neko vrijeme ovdje!”
”Želiš da ti ispričam sve, ha?”- upitala sam ju.
”Naravno!”- odgovorila je i nasmijala se.
”Znači, kada si ti nestala ja sam puno istraživala i htjela sam te pronaći, kada sam čula da dolazi novi profesor bila sam bar malo sretna, ali sam vidjela da je to čovjek za kojeg sam mislila da te oteo, a zapravo te i jest oteo i njegovo ime je Harold Shipman , tako se i zvao jedan serijski ubojica, Nikola, Marko, Leon, Luka, Ana Marija, Natalija i ja smo osnovali klub samo da tebe nađemo, našli smo puno dokaza i da hvala ti na onom pozivu jer nam je pomogao… Uglavnom ja sam bila i u bolnici i prvi put kada se naš klub sastao , a to je bilo jučer saznali smo puno toga , Luka i ja smo spojili Nataliju i Marka, Anu Mariju i Nikolu i saznali smo da je Leon zaljubljen u tebe, Luka i ja smo pričali i rekla sam mu da ne možemo biti zajedno radi toga što se događa s tobom… Ali smo se poljubili… ”-  ispričala sam joj sve i ostala bez daha.
”Što, Leon se zaljubio u mene?”- rekla je i zacrvenila se.
”Opaaa sviđa ti se!?”- rekla sam smijući se.
”To je lijepo što nisi htjela biti s Lukom samo radi mene…”- rekla je -”najbolja si prijateljica ikada!”
”I ti isto!”- rekla sam i rasplakala sam se.
”Što je bilo?”- upitala me.
”Imala sam noćne more od kad si nestala i to svaku noć i što ako nas ne pronađu?”- rekla sam jako zabrinuto.
”Ne brini se, sve će biti u redu!”- ohrabrivala me.
”Hvala ti… sad tek vidim kakvu sam glupost napravila u vezi s Lukom……..”- rekla sam tužno.
”I ja bi isto napravila radi tebe!”- odgovorila mi je odvažno.
”Čekaj, ali zašto su uopće tebe oteli?”- upitala sam zbunjeno.
”Znaš za onaj slučaj na kojem su naši očevi radili?”- upitala me.
”Znam…”- rekla sam zbunjeno.
Da, ako nisam spomenula, naši očevi su detektivi, ali nisu mogli raditi na slučaju Anninog nestanka.
”Uglavnom, oni su razotkrili da je Harold Shipman kriv za sve to što se dogodilo!”- prošaptala je.
”Sad neću moći ići na Lukinu utakmicu!”- rekla sam razočarano.
”Kakvu utakmicu?”- upitala me.
”Nogometnu utakmicu, pozvao me.”- rekla sam razočarano.
”Puno toga sam propustila!”- rekla je zamišljeno.
”O čemu razmišljaš?”- upitala sam zbunjeno.
”Ničemu!”- rekla je smijući se.
”Reci…”- govorila sam uporno.
”Okee… zamišljam tvoju facu kad te poljubio.”- rekla je smijući se.
”Da, to je bila zbunjena i sretna faca!”- odgovorila sam.
”Mogu i misliti… nije kao da ti se sviđa 2 godine!”- rekla je smijući se.
”Da, nije kao da mi se sviđa toliko dugo… jako si mi nedostajala!”- odgovorila sam i zagrlila ju.
”I ti meni,”- rekla je i rastužila se -”što ako nas ne nađu?”
”Vjeruj mi hoće, uzeli su mi ruksak, ali nisu mobitel!”- prošaptala sam.
”Posudiš mi malo mobitel?”- upitala me.
”Naravno,”- odgovorila sam -”izvoli!”
”Ne brini se, u redu sam, volim te _Anna”- to je pisalo u poruci.
”Kome si to poslala?”- prošaptala sam.
”Leonu, mora bar to znati”- rekla je šapćući.
”Daj, moram Luki poslati poruku!”- prošaptala sam.
”Pričat ćemo kada nas izbavite <3 _Sara”- poslano.
”Aaaaaa slatko, sad ćemo se praviti da opet pričamo o nečemu bez veze!”- rekla mi je tiho.
”Kad ne možemo van odavde bar da se zezamo!”- rekla sam.
”Zašto ne…”- odgovorila je.
Otpjevala sam prvo što mi je palo na pamet.
”Zašto si počela pjevati?”- upitala me smijući se.
”Tako se smirujem i jednostavno to volim…”- odgovorila sam.
”Imaš prekrasan glas.”- rekla je Anna.
”Hvala, zar to nisi prije znala?”- upitala sam ju začuđeno.
Otpjevala je ona neke stihove.
”Ni tvoj nije loš…šalim se, prekrasno pjevaš…”-rekla sam joj.
”Mogle bi imati bend kada izađemo.”- rekla je sretno.
”Može…”- odgovorila sam.
Pjevale smo zajedno satima i grla su nas počela boljeti.
”Mislim da je bolje da se odmorimo.” – jedva sam to izgovorila.
”Slažem se!”- rekla je i legla na krevet.
”Osjetiš li ti ovaj dim?”- upitala sam ju.
”Da, čudno zar ne?”- odgovorila je i oba dvije smo se srušile i zaspale.
To je bila droga za spavanje koju je bilo jako teško nabaviti.
SPAVALE SMO JAAAAKO DUGO.
”Što se dogodilo ?”- upitala me.
” Štooo, ne znam…”- odgovorila sam.
”Koji je danas datum?”- prošaptala je.
”Spavale smo 3 dana.”- prošaptala sam joj natrag.
”OMG.. I još nas nisu pronašli!?”- rekla je prvo začuđeno pa onda razočarano.
”Naći će nas,”- rekla sam pa sam prošaptala -”nadam se.”
”Valjda si u pravu…”- odgovorila je.
”Hoćemo li nešto igrati ili tako nešto da nam prođe vrijeme…?”- upitala sam.
”Može, nije kao da imamo…”- počela je a onda sam ja upala u riječ – ”I što ćemo?”
”Ne znam.”- rekla je zamišljeno.
”Reci mi kakav bi bio tvoj savršeni spoj.”- rekla sam.
”Hmmm… u kinu gledali bi neki romantični krimić ili tako nešto pa bi se gledali u oči….i naravno kako se ja uvijek bojim primila bi ga za ruku i poljubili bi se…”- odgovorila je.
”Zanimljivo.” – rekla sam.
”A tvoj?”- upitala je.
”Uglavnom bi gledali zvijezde pošto je to jednostavno nešto što volim!”- odgovorila sam.
”Super!”- rekla je.
”Iskreno bojim se…”- rekla sam tiho.
”Zašto, mislim osim toga što smo ovdje zatočene…”- upitala me.
”Što ako sam propustila priliku s Lukom ili što ako je našao drugu ili…”- nisam dovršila, Anna mi je upala u riječ – ”Ne brini se, vjerujem da se to neće dogoditi, neće te prestati voljeti!”
”Hvala, sad sam bolje!”- odgovorila sam.
Za to vrijeme kada smo mi bile zatočene drugi su nas pokušavali pronaći. Otišla sam do malog prozorčića i gledala van.
”Zašto gledaš kroz prozor?”- upitala me Anna.
”Da se sjetim te ljepote prirode!”- odgovorila sam.
”Da, tek sada shvaćam koliko je priroda zapravo lijepa!”- rekla je Anna zamišljeno.
”Sjećaš li se kada smo radile kolače od blata?”- upitala sam ju skoro valjajući se od smijeha.
”Da i onda smo tjerale druge da to jedu…ahahahaha!”- odgovorila je.
” To su bila vremena, nismo imale uopće briga…”- rekla sam.
”Da, puno smo toga prošle zajedno…”- nadodala je.
”Reci u svoj dlan nešto što želiš da neka osoba zna.”- rekla mi je i pomislila sam ”zanimljiva ideja”.
”Možemo li više osoba odjednom?”- upitala sam ju.
”Naravno, ali onda moraš reći njihova imena.”- odgovorila je.
”Hmmmmm…mama i tata žao mi je što sam vodila potragu bez da sam vam išta rekla i što sam vam lagala o našem klubu, bio je to klub u kojem smo svi zajedno tražili Annu. Luka žao mi je što sam onako reagirala, volim te. Ekipo, žao mi je što sam vas ostavila na cjedilu…”- prošaptala sam.
”Leone, žao mi je što nikada nismo imali priliku. ”- prošaptala je Anna tiho, ali sam ju čula.

Za to vrijeme kada smo se mi dosađivale ekipa je našla trag.
”Luka, pogledaj ovo…”- rekla je Natalija.
”Što je to? Ne vidim dobro, namočilo se zbog kiše!”- odgovorio je Luka i svi ostali su došli tamo.
”To je iskaznica za našu školu.”- rekao je Marko.
”Što ako su zatočene u školi?”- upitala je Ana Marija.
”Luka i Leon, jesu li vam stigle još koje poruke?”- upitao je Nikola.
”Čekaj da provjerim… n!e”- rekao je Luka.
”Ni meni!”- nadodao je Leon.

Vratimo se nama.
”Zanima me što drugi upravo sada rade!”- rekla je Anna.
”I mene.”- odgovorila sam.
”La la….”- pjevam.
”Ne brini se, sve će biti u redu!”- rekla je Anna.
”O ne, opet ovaj dim!”- rekla sam.
”O ne…”- Anna je rekla i onesvijestile smo se.

ZA TO VRIJEME
”Mislim da moramo pričati sa Sarinim i Anninim roditeljima.”- rekao je Luka.
I onda su otišli u moju kuću gdje su bili svi.
”Moramo vam nešto reći! ”- rekla je Natalija.
”Što to?”- upitali su roditelji.
”Mi i Sara smo istraživali i znamo tko ih je oteo!”- rekao je Leon.
”Ali imamo bar dokaze da su žive poslale su nam poruke…”- rekao je Luka i pokazao poruke.
”Za koga mislite da ih je oteo?”- upitali su moji roditelji.
”Za ovoga čovjeka, Harolda Shipmana!”‘- rekao je Nikola i Marko im je pokazao njegovu sliku.
”O ne!”- rekao je Annin otac.
”Nemoguće… kako je saznao?”- nastavio je moj tata.
”Što to?”- upitao je Luka.
”Sjednite djeco, ispričat ćemo vam, ako vam moja kćer vjeruje onda valjda možemo i mi…”- rekao je moj tata.
”Taj čovjek je počinio mnogo zločin, otmica, ubojstava…”- rekao je Annin tata.
”Znači sposoban je za svašta?”- upitala je Ana Marija.
”Da!”- odgovorio je moj otac.
”Usporedili smo glas osobe iz Anninog poziva i isti je kao Shipmanov glas… i znamo da vjerojatno sudjeluje njegova bivša zaručnica.”- rekao je Nikola.
”Wow, vi djeco ste jako dobri!”- rekao je Annin tata.
”Većinu toga je napravila i pronašla vaša kćer, trebate biti ponosni na Saru!”- rekao je Luka.
”Drago nam je što naše kćeri imaju prijatelje kao vas!”- rekao je moj tata.
”Ali kako ćemo ih pronaći?”- upitala je Natalija.
”Moramo usporediti mjesta gdje je prije ostavljao ili držao žrtve.”- Rekao je Luka.
”Dobar si!”- rekao je moj tata.
”To sam sve pokupio od vaše kćeri!”-rekao je Luka.
“Dobro društvo, hajde na posao, moramo ih pronaći što prije to bolje!”
”Nadam se da ćemo ih pronaći!”- rekla je moja mama.
”Gospođo,  pronaći ćemo ih, naučili smo sve što zna vaša kćer. Vjerujte nam!”- rekao je Luka.
”Luka, kako ćemo ovo izvesti?”- upitao je Nikola.
”Što bi Sara napravila?”- šapnuo je Luka.
”Z N A M! Moramo razmišljati kao taj psihopat, bit će teško, ali možemo mi to!”- rekao je Luka.
”Možda je stvarno blizu škole… kada smo pronašli ono.”- rekla je Ana Marija.
”Možda, idemo prvo nekoliko opcija pa ćemo vidjeti.”- rekao je Luka.

VRATIMO SE MALO NAMA
Idući dan smo se probudile.
”NE OPET!”- rekla je Anna.
”Zašto, ovo je prečudno?”- rekla sam.
”Ne znam više što da radimo ovdje!”- rekla je Anna.

VRATIMO SE EKIPI!
”Što bi psihopat napravio?”- upitao se Luka tiho, ali je moja mama svejedno čula i rekla -”Morate se i malo odmoriti, ne brinite se pronaći ćemo ih!”
”Sad vidim na koga je Sara toliko entuzijastična!”- rekao je Marko.
”Ali kako smo mi uspjeli otkriti toliko stvari, a policija nije ništa otkrila?”- upitao je Nikola.
”Oni su smatrali Annin slučaj kao da je ona pobjegla ili da je imala problema kod kuće.”- rekao je moj tata.
”Kako će sada smatrati taj slučaj ako je još jedno dijete nestalo i ima svjedoka da je oteto?”- rekao je Annin tata.
”Znam da smo mi samo djeca, ali možemo ih pronaći!”- rekao je Luka odlučno.
”Ali nećete sami i mi ćemo vam pomoći!”- rekla je Annina mama.
”Naravno da hoćemo!”- rekao je moj tata kada je izlazio iz kuće i Luka je otišao za njim i rekao – ”Imate li nešto što želite reći pošto vidim da se čudno ponašate?”
”Da…. Harold Shipman je…”- počeo je moj tata.

VRATIMO SE NAMA DVJEMA
”Zašto oni to stalno rade?”- upitala sam gledajući u zaključana vrata.
”Ne znam!”- rekla je Anna, pa onda prošaptala – ”Saznat ćemo!”
”Kako to misliš?”- upitala sam.
”Saznat ćeš,”- rekla je tiho -”daj mi mobitel!”
”Evo!”- rekla sam još tiše.
”Nazvati ću tatu!”- prošaptala je i jedva da sam ju čula.
”Ali moramo biti tiho!”- rekla sam šapćući.

EKIPA:
”Uđite u kuću brzo netko zove, možda je Shipman…”- došao je i rekao Nikola!
”U redu!”- rekao je moj tata.
”Halo!”- rekao je Annin tata.
”Tata!”- prošaptala je Anna.
”Anna jesi li to ti?”- rekao je on sa suzama u očima.
”Da, ali ne mogu glasnije pričati!”- odgovorila je Anna tiho.
”JE LI SARA SA TOBOM?”- ubacio se moj tata u razgovor.
”Tu sam tata i dobro smo!”- rekla sam.
”Sara, sve će biti u redu , pronaći ćemo vas!”- rekao je Luka, a onda su svi ostali- ”Da, ne brinite se!”
”Mi znamo gdje smo!”- rekla sam tiho, ali sretno.
”Gdje??? Sara gdje ste???”- upitao je moj tata.
”Mi smo u….”- nisam stigla dovršiti rečenicu zato što se mobitel ugasio.
”Halo, gdje ste???”- upitao je Annin tata.
”Poziv se prekinuo!”- odgovorila je moja mama.
”Sari je i mobitel bio skoro prazan kada smo krenuli u školu na dan kad su i nju oteli…”- rekao je Luka nadajući se da je u pravu – ”…možda se samo ugasio!”
”Nadam se!” – rekla je Natalija.
”Ako je to istina nadam se da će se Anna sjetiti onoga što sam joj pričao…”- rekao je Annin tata s nadom u očima.
”Čega?”- upitao je Leon zamišljeno.
”Pričao sam joj kako da stvori električnu energiju iz ničega!”- odgovorio je Annin tata.
”To je impresivno!”- rekao je Luka.

MI SMO ZA TO VRIJEME SMIŠLJALE NAČIN DA IZAĐEMO ODANDE
”Nadam se da ovdje ima nešto korisno!”- rekla je Anna.
”Stare baterije…”- rekla sam ja sretno, ali što tiše – ”…možda možemo nekako napuniti mobitel!”
”Možda, ali bit će teško!”- rekla je Anna razočarano.
Ja sam došla i zagledala se u ormar.
”Ne mogu vjerovati da ima toliko žrtava!”- rekla sam začuđeno.
”Kada izađemo vidjet će on svoje!”- rekla je Anna.
”Nadam se!”- rekla sam tužno.
”Ne brini se, dobit će on što je zaslužio!”- rekla je Anna.

ZA TO VRIJEME
”Počeli ste nešto govoriti, tko je Harold Shipman zapravo?”- upitao je Luka mog tatu.
”On je…”-i tada je moj tata zastao pa je mama počela-”…njegov polubrat!”
”Što?”- rekla je Ana Marija.
”Nažalost…”- rekao je moj tata – ”…kada je on imao 7 godina moji roditelji odnosno Sarini baka i djed su ga usvojili, prvo smo se slagali kao prava braća pošto je on bio stariji uvijek me štitio, ali nakon nekog vremena počeo me maltretirati, jednom sam čak završio u bolnici.”
”Ta osoba je psihopat od malena.”- rekao je Marko.
”Njemu je mjesto u ludnici!”- rekla je Natalija i vidjela Luku kako zamišljeno gleda kroz prozor.
”Luka, što je bilo?”- upitala je Natalija.
”Ništa, samo razmišljam kako da ih pronađemo.”- rekao je Luka.
”Naći ćemo ih, ne brini se!”- rekla je Natalija.
” Hoćemoooo!”- odgovorio je Luka – ”Nadam se!”
”Idemo na posao!”- rekla je Ana Marija.
”Ajde!”- rekao je Luka.
”Znači koja su mjesta gdje je prije držao i ostavljao žrtve?”- upitao je Leon.
”Znači prva žrtva je djevojčica od 6 godina koju su pronašli na napuštenom groblju.”- rekla je Ana Marija.
”Drugu žrtvu je držao u napuštenoj ludnici sve dok nije pobjegla.”- rekao je Marko.
”Sve žrtve su nađene na nekom jezivom mjestu.”- rekao je Nikola.
”Znači nešto misteriozno i jezivo tražimo!”- rekla je Natalija.
”Ako je povezano sa školom onda znam gdje bi mogle biti!”- rekao je Luka veselo.

VRATIMO SE NAMA
”Mirišeš li ti dim?”- rekla je Anna.
”Da, ali to nije onakav dim koji nas je uspavao.”- kada sam to izgovorila vidjela sam kako plamen polako prolazi ispod vrata.
”Ne vjerujem…. cijela kuća gori, ali mi ne možemo izaći!”- rekla je Anna i uočila sam joj suze u očima.
”Čekaj, čuješ li ti ovo?”- kada sam izgovorila te riječi zvuk se sve glasnije i glasnije čuo.
”Da, to su sirene vatrogasaca i policije. Spašene smo!”- rekla je Anna i meni se počelo mutiti pred očima radi toga silnog dima.

U TO VRIJEME KADA SMO SE MI GUŠILE OD DIMA NAŠI RODITELJI I EKIPA SU STIGLI ISPRED KUĆE
”Mislim da su unutra!” – rekao je Luka tužno i krenuo prema gorućoj kući.
”Kuda ideš?”- rekao je moj tata.
”Ne možemo čekati vatrogasce!”- rekao je Luka.
”Ali ako one nisu unutra onda ćeš samo ti nastradati!”- ubacio se Annin tata u razgovor.
”Ali što ako jesu?”- rekao je Luka kada se polako udaljavao od kuće.
Stigli su vatrogasci i ušli u kuću.
Uspjeli su izvući Annu iz kuće, ali sam ja bila zarobljena. Luka je počeo trčati prema kući.
”Kamo ideš?”- upitala ga je Natalija.
”Ako je Anna tu onda je i Sara!”- rekao je i nakon toga je duboko udahnuo i ušao u kuću.
Ja sam se skoro onesvijestila, ali sam vidjela nečiju sjenu na stepenicama. To je bio Luka, kada me vidio potrčao je prema meni i pomogao mi da se popnem uz stepenice. Kada smo izlazili iz kuće ostala sam bez zraka pa me Luka spustio na tlo i počeo oživljavati. Kada sam otvorila oči (to je bilo par minuta nakon što me Luka izbavio iz te kuće) Luka i moji roditelji su bili ispred mene i tugovali. Luka je mislio da me nije uspio spasiti.
”Zašto ste tužni pa pronašli ste me?”- rekla sam pomoću ono malo zraka kojega sam uspjela udahnuti kada sam otvorila oči. Svi troje su počeli plakati od sreće pa sam ih zagrlila s ono malo snage koliko sam imala. Došla je hitna i odvezli su Annu i mene u bolnicu. Anna je bila u redu, samo se nagutala dima, ali ja sam imala opekline iako sam malo duže ostala tamo. Sjećam se da su mi doktori dali anesteziju i kada sam se probudila bila sam u istoj bolničkoj sobi kao i Anna. Kada sam se probudila vidjela sam onog policajca koji je vodio slučaj i rekao je ovo: ”Žao mi je što nismo djelovali na vrijeme”- i onda se rastužio-”i žao mi je što ti nisam vjerovao Sara!”
”Sve je oke, niste ni vi krivi!”- rekla sam s osmjehom na licu.
”Ako ikada poželiš raditi u policiji…”- rekao je policajac, ali sam ga ja prekinula -”Znam, hvala, ali mislim da ću još vidjeti.”
”Jeste li pronašli Harolda Shipmana?”- upitala sam zabrinuto.
”Žao mi je, ali nismo!”- rekao je policajac.
”Oke!”- rekla sam zapravo sretno jer sam se ponadala da je izgorio u tom plamenu.
Da, znam, to zvuči zlobno, ali što biste vi rekli za osobu koja je vama blisku osobu držala tjednima zarobljenu pa je onda otela i vas?
”Što je doktorica rekla?”- upitala sam zabrinuto.
Moj tata je gledao u pod.
”Što je bilo??”- rekla sam zabrinuto i uplašeno.
”Osoba koja je vas dvije otela vas je i….”- počeo je policajac.
”Što???”- upitala sam jako uplašeno.
”S-si-silovao!”- skupio je hrabrost i rekao policajac.
”Što?”- upitala sam -”Anna, zato i je onaj dim…”
”Koji dim?”- upitao je Annin tata.
”Neki dim od kojega nam se spavalo, kao da su nas drogirali!”- rekla je Anna tiho zato što ju je grlo boljelo.
”Ne mogu vjerovati…”- počeo je moj tata, a onda nadodao Annin tata – ”…taj dim smo mi smislili kada smo tek postali agenti pošto smo morali obaviti čudne misije.”
”Znači on je nešto što ste vi izmislili upotrijebio?”- upitala sam, a onda je policajac rekao – ” Žao mi je, moram ići!”
I onda je policajac otišao.
”Morate reći Sari ono što ste nama rekli!”- rekao je Luka.
”Što to?”- upitala sam i polako gledala po prostoriji tko će mi odgovoriti na pitanje.
”Harold je….”- počela je mama, a onda je tata dovršio -”…moj brat!”
”Štooooo?”- upitala sam jako začuđeno -”ja ne mogu, previše se toga dogodilo!”
Bila sam tjedan dana u bolnici i svi su me posjećivali, čak i Anna koja je izašla 3 dana prije mene iz bolnice. Napokon sam se vratila doma i naravno jako sam se bojala zato što nisu pronašli Shipmana. Kada sam se vratila doma iz bolnice imala sam zabavu iznenađenja.
”Iznenađenje!”- povikali su svi zajedno.
Nije bilo previše ljudi, ali ne ni malo. Bila je ekipa iz škole, prijatelji, baka, djed i još takvih ljudi. Dobro sam se zabavila, ali sam dok je sve to bilo gotovo otišla u sobu i dobro se naspavala bez onih noćnih mora čak i ako sam znala da je ono čudovište i dalje na slobodi. Kada sam se vratila u školu svi su mi govorili da sam heroj, ali ja to nisam bila samo sam napravila što sam mislila da je potrebno da spasim nekoga do koga mi je stalo čak i ako sam ja nastradala radi toga.
Prvi sat nam je bila kemija i sjedili smo isto onako samo što je Anna sjedila s Leonom (jao da, oni su pričali i na kraju su zajedno).
”Sara jesi li dobro?”- upitao me Luka.
”Jesam, super sam!”- rekla sam nadajući se da ono čudovište ne prođe kroz razredna vrata.
”Ne boj se, pronaći će ga!”- rekao je Luka pa je nadodao – ”Jao da, možemo li pričati poslije?”
”Naravno!”- odgovorila sam.
Taj razgovor se nije dogodio jer i ako se sve to dogodilo otmica i to imali smo ispit…
I da, dobili smo novu profesoricu iz kemije, jako dragu, ali ćemo je svejedno istražiti. Nakon 2 dana došli su novinari i intervjuirali su nas (pod nas mislim Annu, Luku, Nikolu, Leona, Marka, Nataliju, Anu Mariju i mene). Na kraju su pitali Annu i mene zajedno. ”Jeste li se bojale kada ste bile zatočene?”- upitao je jedan novinar, a Anna je odlučno rekla -”Naravno da jesmo, ali smo se više koncentrirale da nađemo put da izađemo!”
”Što vi kažete, Sara?”- rekao je novinar.
”Slažem se s Annom!”- odgovorila sam odlučno.
Pitali su nas još puno pitanja, ali većinom nije bilo ništa važno. U međuvremenu nas je štitila policija zato što je Shipman još na slobodi. Anna i Leon su napokon odlučili porazgovarati, ZAJEDNO SU i POLJUBILI SU SE, da, samo ja i Luka nismo uopće razgovarali. Onaj klub koji smo napravili da pronađemo Annu smo pretvorili u klub da pronađemo Shipmana da ga možemo predati policiji. I ovako je izgledao naš prvi sastanak. Svi su došli i otišli smo u moju sobu.
”Ljudi, kako da ga pronađemo?”- upitala je Natalija, a onda je Anna nadodala – ”Znam da ste mene uspjeli pronaći, ali on je sam pobjegao i nemamo niti jedan trag!”
”Pronaći ćemo ga i onda će on vidjeti svoje!”- izgovorila sam i otišla na balkon, a onda je Luka krenuo za mnom.
”Vjeruj mi, neće ti više nikad nauditi, ako išta pokuša vidjet će on svoje čak i ako završim u zatvoru!”- izgovorio je Luka gledajući me u oči. Ja sam ga primila za ruku i rekla -”Hvala ti na svemu!” Zagrlila sam ga i rasplakala se.
”Bojim se!”- rekla sam šapćući.
”Riješit ćemo sve!”- rekao je Luka i vratili smo se kod drugih. Sabrala sam se i rekla – ”Ako ga uskoro ne pronađemo mogao bi nestati zauvijek!”- i onda je Luka dodao – ”Moramo se toliko truditi čak i više nego što smo se trudili da pronađemo tebe, Anna!”
”Slažem se! ”- rekla je Ana Marija.
”Ako netko ne želi sudjelovati neka odmah izađe!”- izgovorila sam odlučno. Nitko nije izašao. ”Svi želite sudjelovati?” -upitao je Luka.
”Da!”- rekli su svi odlučno.
”Hvala vam!”- odgovorila sam i kao da mi se Shipmanova slika prikazala pred očima otišla sam unatrag i zabila se u Luku.
”Oprost!i”- rekla sam.
”Jesi li dobro?”- upitala je Natalija.
”Ne znam,”- odgovorila sam začuđeno i nisam rekla što se dogodilo -”malo mi se vrti…”
”Dođi, idemo po malo vode!”- rekla je Anna i primila me za ruku.
”Što je bilo, reci mi, sad smo same!”- rekla je Anna.
”Stalno kao da vidim Shipmana, kao da mi se priviđa!”- odgovorila sam.
”Ne znam zašto, ali meni se to ne događa!”- odgovorila je začuđeno -”Ajde se ti odmori, ja ću ispratiti ekipu.”
”Hvala ti puno!”- odgovorila sam.
”Ajde društvo, mislim da je vrijeme da idemo kući.”- rekla je Anna.
”Što je bilo?”- upitao je Luka.
”Nije joj dobro, treba se odmoriti.”- odgovorila je Anna i svi su otišli. Ali naravno nikada nisam mogla biti sama zato što je moj tata čak i histeričniji od mene pa je unajmio zaštitu. Odmarala sam se cijeli dan, pila čaj, ali mi se svejedno to događalo. Malo sam uspjela i odspavati. Čula sam zvono na vratima i otišla otvoriti. Bio je to Luka.
”Hej, jesi li bolje?”- upitao je.
”Zapravo jesam!”- odgovorila sam.
”Dobro, možeš li molim te poći sa mnom?”- upitao je odvažno.
”Naravno!”- odgovorila sam.
Primio me za ruku i rekao mi da sjednem u auto. Naravno nismo mogli biti sami zbog te zaštite koju je tata zaposlio.
”Možeš li ovo staviti na oči?”- upitao je Luka i dao mi je maramu.
”Moram li?”- upitala sam.
”Znam da ti to budi loša sjećanja, ali daj molim te samo ovaj put!”- rekao je.
”Samo ovaj put?”- upitala sam.
”Samo ovaj put!”- odgovorio je odvažno.
”Okee!”- rekla sam i zavezala maramu oko očiju.
”Stigli smo!”- rekao je Luka.
”Gdje smo?”- upitala sam.
”Vidjet ćeš!”- odgovorio je.
”Okeeee!”- rekla sam.
”Primi se za mene!”- rekao je Luka.
”Oke, ali nemoj da padnem!”- rekla sam smijući se.
”Obećajem da nećeš!”- odgovorio je.
Primila sam njegovu ruku i kada me doveo do toga mjesta rekao je da sjednem i osjetila sam da se krećemo.
”Možeš maknuti to s očiju!”- rekao je i maknula sam maramu. Mi smo bili na velikom vrtuljku, ako znate onom koji ide gore u visine.
”Ovo je lijepo, ali se ja možda bojim visina!”- rekla sam.
”Zašto mi nisi rekla?”- upitao je.
”Nisam mislila da je važno…ali je stvarno lijepo!”- odgovorila sam- ”Hvala ti!”
”Na čemu?”- upitao je Luka.
”Na čemu??… Pa spasio si mi život”- odgovorila sam.
”Da to nisam napravio ostao bi bez osobe koju jako volim!”- rekao je i onda smo se poljubili.
”Da pogodim, Anna ti je rekla za zvijezde?”- upitala sam.
”Možda…”- odgovorio je Luka.
”Prekrasno je!”- rekla sam.
Pričali smo tamo oko sat vremena pa smo sišli. Kada smo sišli zagrlio me, osjetila sam bol u ruci, kada me pustio vidjela sam da krvari on i moja ruka, uzela sam maramu i stavila Luki na ranu da ne krvari toliko. Okrenula sam se i u daljini vidjela odsjaj puške, osim odsjaja sam vidjela čovjeka koji jako sliči na Shipmana.
”Pozovite hitnu!”- odmah sam povikala i pogledala iza sebe, taj čovjek je nestao kao kada sam prvi put vidjela Shipmana u parku. Luka me primio za ruku i kao da je prestao disati i pokušala sam ga oživjeti. Došla je hitna i odvezli su nas u bolnicu. Meni su zamotali ruku zato što me samo malo taknuo metak, a Luku su odveli na operaciju. Došli su i naši roditelji.
”Što je bilo?”- upitao je moj tata.
”Snajperist!”- odgovorila sam.
”Ali zašto Luku?”- upitala je Lukina mama/udomiteljica.
Da, ako nisam spomenula Luka i njegova mlađa sestrica su usvojeni zato što su njihovi roditelji ubijeni kada je imao 4 godine, a njegova sestra 3 mjeseca i nikada nije pronađen krivac.
”Vidjela sam Shipmana!”- rekla sam tati.
”Kada?”- upitao je.
”Bar mislim, kada sam se okrenula vidjela sam odsjaj puške i mušku osobu koja jako sliči Shipmanu. Bar sam toliko uspjela vidjeti.” -odgovorila sam.
”Tko je taj Shipman?”- upitao je Lukin tata/udomitelj.
”To je jako duga priča.”- odgovorila sam i onda je došao doktor i rekao – ”Sve će biti u redu, nije pogođen niti jedan organ, preživjet će!”
Odmah nam je svima pao kamen sa srca, pogotovo meni zato što sam ja kriva za sve. Pokušala sam se sabrati, otišla sam u wc i nazvala sam Annu.
”Hej, što je bilo da zoveš ovako kasno?”- upitala je.
”U bolnici sam…”- nisam uspjela dovršiti, a onda je Anna upala -”Što je bilo, jesi li dobro?”
”Da, ja sam dobro, ali Luka je na operaciji!”- odgovorila sam.
”Što se dogodilo, reci mi sve!?”- rekla je Anna.
”Luka i ja smo bili na onom velikom vrtuljku…”- nisam uspjela dovršiti i Anna je rekla – ”Ali ti se bojiš visina!”
”Da, ali uglavnom, slušaj… kada smo sišli on me zagrlio i onda sam osjetila bol u ruci, kada me je pustio vidjela sam da krvari on i moja ruka, pokušala sam zaustaviti, ali je prestao disati i pokušala sam ga oživljavati sve dok nije došla hitna… i mislim da znam tko je to napravio!”- odgovorila sam.
”Shipman?”- upitala je Anna.
”Da, kada sam se okrenula vidjela sam odsjaj puške i čovjeka koji previše sliči Shipmanu. E žao mi je, ali moram ići. Bok!”- odgovorila sam.
”Bok!”- rekla je Anna.
Vratila sam se, ali nije bilo ni mojih ni Lukinih roditelja pa sam upitala medicinsku sestru koja je bila tamo na recepciji -”Oprostite, ali znate li gdje su oni ljudi koji su bili ovdje?”
”Da,”- odgovorila je-”otišli su u sobu 14 na 2 katu.”
”Hvala!”- odgovorila sam i otišla do dizala.
”Ona žena liči na Shipmanovu zaručnicu, ali ne vjerujem da je to ona!”- pomislila sam i onda sam osjetila nečiju ruku na svojim ustima i pogodite tko je to bio?
Naravno, bio je to Shipman!
Udarila sam ga i brzo istrčala iz dizala kada je stalo na drugom katu. Ugledala sam sobu broj 14 i otrčala sam onamo. Bilo mi je čudno, ako je ono bila Shipmanova zaručnica zašto mi je rekla točnu sobu i kat?
”Sara, što je bilo?”- upitao je moj tata i u tom trenutku sam ugledala Luku kako leži i gleda u mene.
”Shipman!”- odgovorila sam uplašeno.
”Shipman?”- upitao je Luka -”Što je bilo, zar mu sve ovo nije dosta?”
”Izgleda da nije!”- odgovorila sam.
”Ali gdje su zaštitari?”-upitao je moj tata.
”To se i ja pitam!”- odgovorila sam zabrinuto i u tom trenutku mi je zazvonio mobitel.
”Halo?”- rekla sam i stavila na zvučnik.
”Jesi li dobro?”- čuo se glas i shvatila sam da je to Anna.
”Zašto pitaš, što je bilo?”- upitala sam zabrinuto.
”Pa zbog onog poziva i dobila sam poruku!”- odgovorila je Anna.
”Kakvu poruku?”- ubacio se moj tata u razgovor.
”Ti si sljedeća, Sare se nisam uspio riješiti, ali tebe ću se riješiti lagano… to piše u poruci!”- rekla je Anna i nadodala -”Bojim se!”
”Jesu li ti mama i tata doma?”- upitala sam.
”Da, ali znaš što je sve sposoban, mislim ranio je tebe i Luku i oteo nas je, ubio je toliko ljudi…”- odgovorila je i onda sam čula poznati glas ispred vrata.
”Tko te dira? Sada kada sam ja tu nitko te ne smije ni taknuti!”- to je bio glas moje starije sestre Nine koja je cijelo vrijeme bila u vojsci.
”Nina!”- izgovorila sam i zagrlila ju – ”Što ti radiš ovdje?”
”Čula sam što se događa i došla sam čim sam mogla, žao mi je što nisam bila tu da prolazim to s tobom!”- odgovorila je ona tužno
”Ali si sada tu!”- odgovorila sam.
”I pomoći ću vam da pronađete toga gada!”- rekla je.
”Možeš li me sada pustiti, vidiš da mi je metak prošao kroz ruku!”- rekla sam smijući se.
”Oprosti!”- rekla je Nina.
”Nema veze! ”- odgovorila sam.
”Vidim da nisi samo ti nastradala.”- rekla je.
”Daaaa… ovo je Luka, on i Anna su nastradali, ali sve radi mene!”- odgovorila sam tužno.
”Nisi ti kriva!”- rekao je Luka.
”Što je bilo Anni?”- upitala je Nina.
”Ljudi, ja sam i dalje u pozivu!”- rekla je Anna.
”Oprosti , zaboravila sam!”- odgovorila sam.
”Ispričat ću ti sve poslije!”- rekla sam Nini, svojoj sestri.
”Bok Anna, čujemo se sutra…”- rekla sam i onda nadodala – ”…bar se nadam!”
”Bok!”- odgovorila je Anna jako uplašeno.
”Mislim da je vrijeme da idemo kući!”- rekla je Nina.
”Ne, Shipman želi povrijediti mene, a to najviše postiže povrjeđivanjem osoba do kojih mi je stalo.”- odgovorila sam odvažno.
”Sara, policija će doći ovdje.”- rekla je moja mama.
”Znam, ali…”- nisam uspjela dovršiti odmah je moja sestra upala – ”Nema ali, daj molim te da se bar malo družimo!”
”Okee!”- odgovorila sam i otišli smo kući nakon što sam bila sigurna da je policija došla čuvati Luku i policija je otišla čuvati Annu i mene. Otišla je čuvati sve koji su bili u našem klubu i koji su nam pomagali. Kada smo stigli svi doma ja sam otišla u svoju sobu i moja sestra Nina je došla za mnom.
”Oke, ispričaj mi sve što se dogodilo kada me nije bilo pošto vidim da ti taj Luka nije samo prijatelj.”- rekla je ona i naravno ja sam joj ispričala sve što se dogodilo.
”Toliko toga sam propustila u zadnje vrijeme,”- rekla je.
”Toliko toga si propustila cijeli moj život.”- rekla sam i nadodala -”Kada god sam se htjela družiti s tobom ti bi bila prezauzeta učenjem ili svojim prijateljima. Nikada nisi imala vremena za mene!”
”Oprosti, ali obećajem da ću sada stalno biti uz tebe!”- rekla je Nina smiješeći se.
”Okeee!”- odgovorila sam.
”Kako se držiš?”- upitala me.
”Pa dobro koliko mogu biti.”- odgovorila sam i pogledala kroz prozor.
”Što je bilo?”- upitala me.
”Kao da Shipmana stalno viđam!”- kada sam to izgovorila Nina je rekla – ”Dođi, idemo pogledati neki film da se opustiš!”
”Za nova stara vremena!”- rekla sam zbunjeno i razmišljala sam što to zapravo znači.
”Koji film?”- upitala me je sestra.
”Svejedno mi je.”- odgovorila sam.
”Oke!”- rekla je.
Pogledale smo neki film i ja sam zaspala. Imala sam noćnu moru u kojoj se opet nalazim u podrumu koji gori, ali Anne nema i nitko se nije vratio po mene. Odjednom sam se probudila i Nina je bila pokraj mene.
”Što je bilo?”- upitala me.
”Imala sam noćnu moru,”- rekla sam i onda nadodala -”jako ružnu noćnu moru!”
”Ne boj se, ja sam ovdje i neću otići!”- rekla je i onda sam zaspala.
Kada sam se probudila bilo je 6 ujutro i mama mi je došla reći da ne idem danas u školu, da se malo odmorim. Kada je prošlo 7 ja sam nazvala Annu.
”Hej, jesi li u školi?”- upitala sam.
”Ne, roditelji mi nisu dali da idem u školu.”- odgovorila je Anna.
”Da, ni men.i”- rekla sam.
”Što je s Lukom?”- upitala me Anna.
”Ne znam, ali imala sam noćnu moru.”- odgovorila sam.
”Kakvu noćnu moru?”- upitala me Anna.
”Kao da sam opet u onom podrumu, tebe su spasil,i ali se nisu vratili po mene.”- odgovorila sam.
”To znači da nema Luke uopće u tvome snu…pošto te on spasio.”- rekla je Anna.
”Znam, zato se i brinem!”- rekla sam.
”Sve će biti u redu!”- rekla je Anna i u tom trenutku je došla Nina u moju sobu – ”Dođi, napravila sam tvoj najdraži doručak.”
”Anna, moram ići, bok!”- rekla sam -”Palačinke?”
”Da, dođi.”- rekla je Nina.
”Idem.”- rekla sam i krenula u kuhinju.
”Njam… ali gdje su mama i tata?”- upitala sam.
”Morali su nešto riješiti.”- odgovorila mi je sestra.
”Okeee.”- rekla sam i razmišljala što su to otišli riješiti. Pojela sam to, otišla po laptop i vratila.
”Pogledaj ovo!”- rekla sam.
”Što to?”- upitala me sestra.
”Ovo smo sve pronašli o Shipmanu.”- odgovorila sam.
”Daj ostavi to i zabavi se malo!”- rekla je moja sestra.
”Ne mogu to pustiti!”- rekla sam i onda nastavila – ”Svaki put kada se zabavljam se nešto grozno dogodi!”
”Molim te, za mene!”- rekla je Nina.
”Okeeee… za tebe, ali ćeš mi pomoći poslije.”- rekla sam.
”Što je poslije?”- upitala je.
”Luka me zamolio da stvari njegovih roditelja potražim na tavanu s njim, ali pošto je on u bolnici moram sama.” -odgovorila sam.
”Pomoći ću ti ako se sad bar malo opustiš!”- odgovorila je ona.
”Okeeee!”- rekla sam i počela ju škakljati.
”Nemoj…. ahahaha!”- rekla je i u tom trenutku su došli mama i tata.
”Bok, vidim vi se zabavljate.”- rekla je mama smiješeći se.
”Moždaaa!”- odgovorila sam i smijala se zato što me sestra škaklja.
”Smirite se.”- rekao je tata.
”Oke.”- rekle smo u isto vrijeme.
”Sara odi u sobu, doći ću za tobom!”- šapnula mi je sestra.
”Oke.”- šapnula sam ja njoj natrag.
Otišla sam u sobu i za 10 minuta je došla moja sestra.
”Hoćeš gledati neki film?”- upitala me.
”Može.”- rekla sam i stigla mi je poruka od Luke u kojoj je pisalo : Ne moraš tražiti stvari na tavanu sama, potražit ćemo kada ozdravim.
Oke! – poslala sam mu natrag.
Prošlo je 3 dana i sve je bilo čak normalno, išla sam u školu i kada sam se vratila dočekao me tata i rekao -”Otiđi u svoju sobu i presvuci se.”
”Okeeeej!”- odgovorila sam začuđeno.
Nisam ga poslušala. Mislim, otišla sam u sobu, ali se nisam presvukla, gledala sam nešto na laptopu. Čula sam neke glasove dolje, došla sam do stepenica i ugledala Luku.
”Zar ti ne bi trebao biti još u bolnici?”- upitala sam.
”I meni je drago što tebe vidim!”- rekao je smijući se -”Pustili su me ranije, valjda sam im bio predosadan!”
”Ili je neko drugi bio dosadan!”- rekla sam gledajući u sestru i roditelje -”I mislim da znam tko!”
”Možeš li prestati biti detektivka bar jednom?”- upitao je Luka.
”Možda samo ovaj put!”- odgovorila sam smiješeći se.
Svi smo sjeli za stol, ali nije bilo baš mirno, Luka i njegov stariji (polu)brat David su se svađali.
”Umislio si se sad kad imaš curu, praviš se važan!”
”Pa ja bar ne mijenjam cure kao krp!e”- rekao je Luka.
”Dostaaaaa!”- viknula sam -”I sami govorite da se opustim, ali kako kad se vi svađate i još znam da onaj psihopat ozljeđuje ljude do kojih mi je stalo i u pravu ste, nisam ja kriva za to što se dogodilo, ti si kriv tata da niste prihvatili onaj slučaj ovo se ne bi događalo, sada samo želim biti sama, ali to je nemoguće radi te silne zaštite koju si unajmio, nije kao da ti i Nina imate oružje i sposobni ste me čuvati!”- kada sam to izgovorila otišla sam ljutita u svoju sobu i zaključala vrata. Nakon par minuta samo sam čula Luku – ”Sara pusti me!”
”Ne želim pričati ni s kim!”- odgovorila sam.
”Molim te!”- rekao je.
”Ok!e”- odgovorila sam i pustila ga u sobu – ”Ne znam što da radim, sve to što sam zadržavala, sve te loše emocije i riječi, samo je izletjelo!”- rekla sam plačući.
”Sve će biti oke, tvoj tata zna sve što se događa!”- rekao je Luka.
”Znam da on zna, ali…”- onda je on upao – ”Ništa ali, moraš se smiriti!”
”Ne mogu, toliko toga se dogodilo i to sve radi Shipmana!”- rekla sam.
”Znam!”- odgovorio je Luka.
”Ali to nas je sve zapravo spojilo, da se to nije dogodilo mi zapravo ne bi bili prijatelji, ali mislim da nas je to sve više ohrabrilo i povezalo s drugima.” – rekla sam.
”To je istina. ”- rekla je Nina kada je ulazila u sobu.
”Jesi li dobro?”- upitala me sestra.
”Pa da i ne…”- odgovorila sam  -”…da se ovo nije dogodilo mi uopće ne bi bili zajedno, ne bi osnovali onaj klub, ne bi se povezala sa sestrom, ali sada radi toga imam noćne more i priviđaju mi se stvari!”
”Nadam se da će onaj loš dio završiti uskoro!”- rekao je Luka.
”Čekaj, ja čujem nekoga!”- rekla sam i izašla iz sobe. ”O ne…”
”Što je bilo?”- upitala me sestra.
”Pogledaj!”- rekla sam i gledala u Luku.
”O ne…. kako se usudi doći ovdje?”- rekao je Luka.
To je bio Shipman, ja sam krenula prema njemu, ali bilo mi je čudno zato što se uopće nisam bojala.
”Kako se usudiš pojaviti se ovdje?”- upitala sam ljutito.
”Ja nisam onaj za kojeg mislite da jesam.”- rekao je on.
”Ne vjerujem!”- odgovorila sam i vidjela druge kako izlaze iz kuhinje/blagovaonice.
”Makni se ili zovem policiju!”- rekao je moj tata.
”Dajte da objasnim!”- rekao je on.
”Kako ćeš objasniti to da si oteo Annu i mene, da si pucao na nas?”- rekla sam.
”Ono nije bio pravi Harold Shipman, ja sam pravi Harold Shipman, ono je moj brat blizanac Jack Hide, mi smo razdvojeni na rođenju i usvojeni!”- rekao je on.
”Dokaži!”- rekao je Luka.
”Čekaj, jesi li ti bio profesor u školi ili on?”- upitala sam.
”Ja.”- odgovorio je.
”Znači ti si naš bivši profesor. Ali zašto si ulazio u jezive aute?”- upitala sam.
”Kakve aute?”- upitao je.
”Znam da vi niste Shipman, pardon Jack zato što on ima drukčiji glas.”- rekla sam ja.
”Može promijeniti glas.”- rekao je moj tata.
”Znam, ali to ne bi tako zvučalo.”- odgovorila sam i razmišljala kako da dokažem da to nije Jack.
”Čekaj!”- rekla sam.
”Što?”- upitao je Luka.
”Jack je imao jedan ožiljak na licu ispod lijevog oka, a drugi na desnoj strani lica koji se protezao od uha pa do brade!”-rekla sam.
”U redu, vi niste Ship…. Jack!”- rekao je Luka -”Ali zašto ste onda ovdje?”
”Ne želim da taj gad kalja moje ime, briga me što mi je brat!”- rekao je pravi Shipman-”Naši roditelji su nas dali na posvajanje, ja sam prvo dospio u vašu obitelj, ali su naši roditelji više voljeli Jacka pa su htjeli da on bude u boljoj obitelji i zamijenili su nas.”
”Čekaj, mislim da znam kako je Jack imao iskaznicu naše škole!”- rekla sam.
”Kako?”- upitao je Luka.
”On je domar!”- odgovorila sam.
”Jesi li sigurna?”- upitala je Nina.
”Da, sigurna sam!”- odgovorila sam- ”Viđala sam ga u školi i uvijek je imao sakriveno lice, tako je i znao da mu blizanac tamo radi.”
”Ali je dao otkaz,”- rekao je Luka – ”naša škola traži novog domara!”
U tom trenutku sam čula kucanje na vratima, otišla sam otvoriti i bila je to ekipa.
”Što on radi ovdje?”- upitala je Anna.
”To nije on!”- rekla sam ja -”Ona osoba koja sve to radi se zove Jack Hide, a ovo je pravi Harold Shipman, naš profesor!”
”U redu!”- odgovorila je Anna zbunjeno.
”Ne kužim!”- rekao je Marko.
”Harold Shipman i Jack Hide su blizanci koji su razdvojeni pri rođenju.”- rekao je moj tata.
”A ovo je pravi Shipman?”- upitala je Natalija.
”Da, ona osoba koja to radi je Jack Hide.”- odgovorio je Luka.
”Kada si izašao iz bolnice?”- upitao je Nikola i zagrlio ga.
”Ja i dalje imam ranu.”- rekao je Luka.
”Oprosti!”- rekao je Nikola.
”Izašao sam danas iz bolnice.”- odgovorio je Luka.
”U redu, dosta čavrljanja!”- rekla je Ana Marija.
”Da, kako da pronađemo Jacka?”- upitala sam.
”Moj brat od malena ima problema.”- rekao je Harold.
”Da, mislim da znam.”- odgovorila sam.
”Sara, možemo li pričati nasamo?”- upitala me Anna.
”Naravno!”- odgovorila sam i otišle smo u moju sobu.
”Što je bilo?”- upitala sam.
”Sada se i meni priviđa,”- odgovorila je Anna – ”kao da ga stalno viđam u snovima i kada idem u školu…”
”Znam, proći će to,” -rekla sam – ”bar se nadam, ne može biti gore!”
”Imaš li noćne more opet?”- upitala me Anna.
”Da, stalno!”- odgovorila sam.
”I ja, ali mislim da znam kako da ih zaustavimo!”- rekla je Anna.
”Kako?”- upitala sam i Anna mi je ispričala svoj plan.
”Ali ja to ne mogu!”- rekla sam – ”Ne mogu ih ostaviti!”
”Molim te!”- rekla je Anna.
”U redu, samo dok ga ne pronađemo!”- odgovorila sam.
”Dogovoreno!” – rekla je Anna.
Taj dan je prošao zapravo jako brzo, svi zajedno smo smišljali kako da pronađemo Jacka i njegovu zaručnicu. Došao je dan kada smo Luka, Nina i ja tražili stvari Lukinih roditelja na starom tavanu.
”Pazite kuda gazite!”- rekao je Luka.
”Oke!”- odgovorila je Nina dok sam se ja koncentrirala da nađem nešto.
”Luka, ovdje je neka stara kutija, možda je ovo?”- rekla sam.
”Ne znam,”- rekao je Luka i onda nadodao -”pogledaj!”
Tamo su bile stare slike i jedan dnevnik.
”Luka dođi, mislim da je to to!”- rekla sam i otvorila dnevnik, kada sam pročitala jedan dio prije nego li je Luka došao odmah sam ga sakrila.
”Ovdje su stare slike, ali ne i mamin dnevnik”- rekao je Luka razočarano.
”Gledaj, pronašli smo bar nešto!”- odgovorila sam i vješto skrivala dnevnik.
”Hvala što mi pomažete!”- rekao je Luka i ja sam se suzdržavala da ne kažem da sam uzela dnevnik. Vi se vjerojatno pitate zašto sam ga uzela. Nisam htjela da on vidi zato što piše ovako:
”Po prvi put u životu sam se zaljubila i ostala sam trudna, ali to više nije isti čovjek, taj čovjek se predstavljao kao Harold Shipman, kroz godinu dana došao je čovjek koji se predstavljao kao pravi Harold Shipman, oni dvojica su bili identični, više nisam znala tko je tko.  Nakon nekog vremena moja prva ljubav je otišla i kada se vratio ja sam bila zaručena, kada je on to shvatio prijetio nam je smrću.” – i to je bio zadnji zapis u njezinome dnevniku. Kada sam stigla kući to sam pročitala još nekih 10 puta i svaki put sam se prisjećala što nam je taj gad priuštio. Ja više nisam mogla spavati cijelu noć zato što se bližio dan izvršenja Anninog plana. Mislim da je vrijeme da vam kažem koji je to plan uopće. Ne znam više je li to glupo ili hrabro. Mi ćemo pobjeći i same ćemo tražiti Jacka, puno toga su nas naučili naši roditelji u vezi preživljavanja tako da mislim da ćemo se snaći, ali nije mi svejedno što ću napustiti obitelj i prijatelje. Znam da ovo i radimo radi njih jer ako ostanemo onda i družimo se s njima moglo bi se sve više događati stvari kao onda s Lukom. Mi bježimo sutra u zoru, ja sam sve važne stvari već spremila za put. Naravno uzela sam dnevnik Lukine mame da me bar nešto podsjeća na dom i na najmanje jedan razlog zašto to radimo. Uspjela sam odspavati barem 5 sati. Ujutro je Anna došla po mene, ali prije negoli smo otišle smo ostavile svima poruke da znaju da smo dobro.
”Vrijeme je!”- rekla je Anna.
”Nažalost!”- odgovorila sam tužno.
”Vjeruj mi, vratit ćemo se čim kažeš keks!”- odgovorila je Anna.
”Nadam se!”- odgovorila sam.
I otišle smo bez pozdrava, bez zadnjeg zagrljaja ili oproštaja…

Valentina Crnčec, 7.b

OŠ Čazma