Benđijeva avantura

Jednom davno u Proljetnoj dolini živjela su četiri viteza: dječak Filip, dodo ptica Picek, vrtni patuljak Vanček i naš glavni junak, delfin Benđi. Benđi je živio sam u Cvjetnom jezeru. Budući da je Benđi bio delfin, nije se mogao igrati na kopnu kao i drugi. Zbog toga je bio usamljen. Jednog dana se razljutio jer su ga zadirkivali kako on samo pliva, ništa drugo. Bio je povrijeđen  i ljut na njih.

 

Jednom prilikom otkrio je tajni prolaz do čarobnog mora zvanog Plava laguna. Otplivao je kroz tunel i vidio koraljni greben. Tamo je bilo mnogo riba , hobotnica i delfina poput njega. Benđi je  tako upoznao jednu delfinicu. Plivala je u njegovoj blizini. Benđi joj je prišao te su se upoznali.

“Bok, ja sam Sky!Vidim da si nov ovdje. Odakle si? Kako se zoveš?”

Benđi joj odgovori:”Ja sam Benđi, dolazim iz Cvjetnog jezera.”

Zajedno su krenuli na večeru u restoran Crvena ruža te su, uz jelo,počeli razgovarati o životu, prijateljima.

Njegovi prijatelji su se, u međuvremenu, počeli brinuti za njega: ”Gdje je on? Nismo ga vidjeli već sedam sati!” Dječak Filip je zaronio u jezero i našao poruku. Izronio je i pročitao poruku prijateljima: ”Filipe, Vančeku i Picek, otišao sam. Dosta mi je vašeg izrugivanja samo zato što sam drugačiji od vas i što ne mogu hodati kao vi. Nemojte me tražiti. Zbogom zauvijek!  Benđi.”

 

Benđi je sjedio sa Sky u restoranu.

Rekao je kako je otišao od svojih prijatelja jer su mu se rugali što nije poput njih. ”Jako su me povrijedili i mislim da im to neću oprostiti”, rekao joj je Benđi.

“Imam ideju, Benđi!” dosjetila se Sky. ”Pođimo zajedno do tvojih prijatelja. ”Benđi je poveo Sky kroz tunel i našli su se u  Cvjetnom jezeru.

Na obali su ga nestrpljivo čekali prijatelji i počeli su mu mahati čim su ga ugledali. No,  njih dvoje su se dogovorili da  neće mariti za njih i tako će ih iskušati. Nastavili su plivati, pljuskati po vodi čas uranjajući, a čas izranjajući. ”Benđi, gdje si bio, zabrinuli smo se za tebe? upitao ga je Filip.

“Oprostite, dečki”, odvrati im bezbrižnim glasom Benđi,”sada ne mogu razgovarati s vama, imam predivno društvo!” Zatim se Benđi nastavio bezbrižno zabavljati sa Sky.

Picek ,Filip i Vanček su se pogledali začuđeno. ”Nije mu više stalo do nas”, tužno reče Picek, ”našao si je bolje društvo!” “Nismo mu više zanimljivi”, odvrati Vanček. ”Dečki, slušajte”, reče im Filip, ”sami smo si krivi što smo izgubili prijatelja.” ”Zar mu se do jučer nismo smijali što se ne može igrati s nama na kopnu i govorili mu da je drugačiji od nas?”

“Jedino rješenje je da mu se sutra ujutro ispričamo i priznamo svoju pogrješku”, reče Picek. “Slažem se”, reče Filip, ”to je najmanje što možemo sada učiniti.”

Ujutro su se tri prijatelja zaputila prema obali da nađu četvrtog. Benđi je bio sam, slušao je jutarnje ptice i plivao. Filip ga je dozvao. Kad se Benđi približio obali, Filip mu se ispričao u ime svih: ”Oprosti, Benđi! Pogriješili smo, žao nam je. Nismo te htjeli povrijediti, ali izgleda da jesmo. Sad shvaćamo da različitost obogaćuje, a uskogrudnost osiromašuje. Ti si naš prijatelj, Benđi, ne želimo te izgubiti!” “U redu je, dečki”, reče im Benđi, ”već sam vam oprostio!Nekako mi je tužno bez vas!”

“Može jedan pozdrav?” upita ga Picek. “Naravno!” reče mu Benđi.

Tada Picek pruži svoje krilo, Vanček i Filip svoju ruku, a Benđi svoju peraju  te nastade topli pozdrav. “A tko je ona simpatična gospođica što je bila jučer s tobom?” upita ga Filip. ”Htjeli bismo ju upoznati”, reče Picek. “Itekako!” potvrdi Vanček. “A ona”, odvrati im veselo Benđi,”još jedan dobar prijatelj u mom životu!”

 

             Izradile: Tena Milašin, 3.a  i Matea Sentivanac, 6.a

OŠ Dr.Stjepan Ilijašević, Oriovac

Mentorica: prof. Svjetlana Milašin