DIKA NAŠE LIPE ISTRE – ULIKA (DANASKA I NEGDA)
Sunce grije svojin zlatnim zrakami. Vruće je ka u paklu. Zeleni maslinik prostire se spreda mene. U redovima složena stabla ulike koja su narosla tek negdi do pedeset centimetri. Gledan ih i vidin lipotu. Dok trčin po črljenoj krutoj zemlji pod stopalima osićam ka da me nešto oštrega probija. Bode me i žari. No ipak neću koriti zemlju. Plodna je, jedna od najboljih kažu. Da ne bi bila taka ne bi bila ni takova lipa stabla ulike. Kad narostu još više stabla i kad urode plodovi dat će se napraviti i ulja. Nema lipjega nego kad gledaš kako od onega miće biljčice naroste takovo lipo stablo. Ljudi ki su negda davno imali kamene mlinove za ulike bi ih tamo gnječili. Kad bi dobili kakovu pastu od ulika bi je stavili u košare od pruća i pod pritiskon bi se ulje livalo u pinjate. Kad je lipo urodilo plodon bilo bi puno ulika pa su ih morali nositi u uljare ali ih negdi i ni bilo pa su ih ljudi doma zavezali u vunene vreće i stavljali u korita di bi ih gazili. Bilo je to jako teško za delat. U ta vrimena su i dica pomagala, a ne ko danaska, su vajka doma zaprti vu hižami. Ma danaska se više ne dela na takove starinske načine ulje. Ritko di ćete nać kakovu familiju di z njihovi rukami delaju ulje. Sve se prominilo. Danaska ima za to velikih uljari. Danaska se masline potrebljavaju ka hrana ali se izrađju i stvari od drva ulike. Moja nona ima veliko stablo ulika ma ona ih samo stavi u ocat posoljeni pusti da se kiseli. Meni van ulika puno znači. Ona van je simbol Istarskega kraja. Takove lipe zelene ili črne plodove ima. Ma kakva god je ulika neka zavajka bude takova.
Ana Kuhar, 7.a
OŠ Šijana, Pula