Tea Drandić: Svatko ima svoj način

• Jutrooo! – viknuo je tata!

• Diži se Ivana! Da si istog trena ustala. Gošća dolazi! Spremi sobu! Brzo!

• Da tata – odgovorila sam pospano.

• Nemoj ti meni da, nego počni!

Brzo sam sišla s kreveta,obukla se, umila i krenula spremati sobu. Bile su pune velike dvije vreće smeća. Izludila sam i još sam morala ići baciti to smeće.

Predvečer nam je došla gošća. Zove se Tania i s Islanda je. Tamo je jako hladno. Došla je sva zabundana. Kod nas je bilo proljeće. Kada je došla, odmah se presvukla u kratke hlačice i kratku majicu. Začuđeno sam je gledala. Jako me živcirala jer je tako obučena.

Ujutro ništa nije jela. Išla je kositi travu. Mojeg psa Blekija tjerala je da vuće sanjke. Zatim je išla spavati i ustala je tek sljedeći dan.

Upisala se u moju školu i ide sa mnom u razred. Učiteljica nam je dala zajedničku prezentaciju iz prirode. Pristale smo samo zbog ocjene. Moja i njezina obitelj jako vole računala i sve što je vezano uz to. Trebale smo napraviti prezentaciju za petak, a u srijedu smo počele. Kod nas je običaj da prvo izaberemo pozadinu, slova i slike, a oni odmah počnu pisati i onda tisuću puta brišu. Jako smo se naljutile jedna na drugu i odustale smo. Nismo donijele prezentaciju. Došao je petak. Dobile smo jedan. Poslije škole jedna drugoj smo jedna drugu okrivljavale za lošu ocjenu.

Moj tata nam je rekao da svatko ima svoj način rada. Pomirile smo se i pokušale ponovno napraviti prezentaciju. Ja sam birala slova, pozadinu i slike, a Tania mi je pomogla. Ona je zatim tipkala tekst, a ja sam joj diktirala. Super je ispalo. Dobile smo peticu. Na kraju smo naučile da svatko ima svoj način rada i da to moramo poštivati. Postale smo najbolje prijateljice. Čak se i preselila kod nas. Naučile smo lekciju.